FREE SERBIA - Other voices from Serbia
I N T E R V J U I
I N T E R V J U I
FreeSerbia Front
Vesti
Komentari
Intervjui
Feljton
FS Specijal
NVO
Stranke
Forum
Dokumenti
Linkovi
Posao na FS
Sport
Pretrazivanje po siteu
Enter keyword:
 

powered by FreeFind

  

Četvrtak, 5. oktobar 2000.

Aleksandar Zograf, autor underground stripova

I u ovoj zemlji ima smisla biti kreativan

Aleksandar Zograf

Pošaljite nam svoje mišljenje

Aleksandar Zograf, kojeg njegove komšije poznaju, uglavnom, kao Sašu Rakezića, jedan je od najuticajnijih autora underground stripova u onom delu sveta gde se oni proizvode i prodaju. Do zapadnoevropskog i američkog tržišta stigao je upornim radom, od fanzina "Kreten", koji je bio prva tvorevina takve vrste u drugoj Jugoslaviji, preko tekstova o alternativnoj svetskoj sceni, objavljenih u "Džuboksu" početkom osamdesetih i stripova štampanih u "NON"-u. Danas je ekskluzivni autor underground kuće "Fantagraphic Books" iz Sijetla. Na predlog poglavice Piercing Eyes iz Panameričkog udruženja Indijanaca (Pan American Indian Association) postao je član ovog udruženja. Zbog stripova inspirisanih hipnagogičkim vizijama i lucidnim snovima, Indijanci su mu nadenuli ime Dream Watcher (Posmatrač Snova). Izdavačka kuća "L-O-M" iz Beograda objavila mu je ove godine strip album pod nazivom "Okean iznenađenja". Živi od stripova i plate svoje žene. Insistira da mu se u ovom intervjuu ne persira.

FS: I u vreme najžešćih sankcija tvoji radovi stizali su do čitalaca u zapadnoj Evropi i Americi. Kako je jedan, ovde praktično nepoznat umetnik, uspeo da postane ekskluzivni autor elitnih svetskih magazina posvećenih alternativnom stripu?

Jednostavno, ja nisam podlegao zdravom razumu, nisam želeo da se pomirim sa očiglednim ograničenjima. Ukoliko živite u malom i dosadnom gradu kao sto je Pančevo, najlakše je da očajavate ili da postanete žrtva palanačkog dremeža, tako da sve do smrti živite u nekom stanju hibernacije. To čak i nije karakteristično samo za Srbiju. Svuda na svetu postoji provincija i provincijski duh. Ja čak i ne mislim da je to nešto posebno loše. To je u osnovi veoma relaksirajući životni stil, kojim štedite svoje živce (sem u slučaju da vas sve to izluđuje), i možete znatno više da lenčarite nego u nekom užurbanom megalopolisu.

Bilo kako bilo, ja sam rešio da sačuvam svoj duševni mir živeći u ovom bolesno dosadnom gradu, bogu iza kičme, a da u isto vreme objavljujem svoje radove u centrima gde postoji interesovanje za tu vrstu stripa kojim sam se ja bavio. Slučajno, najživlja tradicija, kada je autorski strip u pitanju, postoji u Severnoj Americi - zato sam sredinom devedesetih najviše objavljivao u SAD i Kanadi. Tokom poslednjih nekoliko godina dosta objavljujem u Evropi, gde je narastao interes za alternativni strip, a očekujem i da se pojavi moja prva zbirka stripova u Brazilu.

Otkud moji radovi da budu objavljeni u svim tim zemljama? U osnovi, to je stvar neke unutrašnje odluke, više nego bilo čega drugog. Samo od vas zavisi u kom smeru ćete da usmerite svoju životnu energiju. Ja sam godine 1990. razmenio par pisama sa Jay Lynchem, autorom koji je bio veoma značajan za scenu američkog underground stripa tokom šezdesetih. Njegov ljubazan i pun razumevanja odgovor me je uverio da, ukoliko neko vaš rad smatra zanimljivim, on neće da mari što dolazite iz neke balkanske zabiti. Bila je to, dakle, samo jedna od stvari u nizu koji me je za par godina dovela do "Fantagraphics Books", najznačajnijeg izdavača alternativnog stripa u svetu. U celom tom procesu puno sam naučio - kao prvo, kažem, kako preskočiti granicu očevidnog. Svi najpre polaze od činjenice da živeti van velikog centra znači biti hendikepiran. Pri tome zaboravljaju da danas, u doba komunikacija, informacije mogu veoma lako i brzo da putuju, što samo znači da se većina ljudi danas još uvek zamajava sa prastarim psihološkim barijerama i srednjovekovnim zabludama.

Pri svemu tome, napominjem da sam najviše problema imao ne sa fizičkim preprekama (život na drugom kontinentu) ili kulturološkim razlikama (čitav život sam proveo u Srbiji). Najteže mi je bilo da pobedim vlastitu introvertnost, povučenost, ukopčanost u neki svoj svet.

FS: Raspadom druge Jugoslavije, raspalo se i tržište domaćeg alternativnog stripa. Sa kojim autorima sa nekadašnjih jugoslovenskih prostora si ipak ostao u kontaktu i koliko su, posle raznovrsnih nacionalnih pomama, takve veze danas moguće?

Neki od kontakata sa strip autorima iz drugih republika su nastavljeni i nakon raspada zajedničke države. Autori iz Srbije su, na primer, sjajno sarađivali sa ekipom okupljenom oko slovenačkog časopisa "Stripburger" iako naše dve zemlje još uvek nisu uspostavile zvanične kontakte. Slovenačka viza se dobija u Budimpešti, a kada putuje za Ljubljanu, većina državljana Jugoslavije putuje dugim i zamarajućim obilaznim putem preko Mađarske, kako bi izbegla maltretiratiranje oko skupog i komplikovanog procesa podnošenja zahteva za dobijanje hrvatske vize.

Ispostavilo se da sve to nije bilo prepreka za jednu sasvim zdravu kominikaciju i saradnju. Veliki broj autora iz Srbije je objavio svoje radove u "Stripburgeru", časopisu koji je imao sjajne kontakte u Evropi i Americi. Zahvaljujući urođenom osećaju za organizaciju, slovenački izdavač je bio sjajna pomoć talentovanoj ali po prirodi haotičnoj ekipi srpskih strip autora mlađe generacije. Upravo nedavno sam bio jedan od učesnika na strip-izložbi pod nazivom "Rat i mir", koja je bila upriličena u okviru najznačajnijeg strip-festivala u Nemačkoj, u gradu Erlangenu. Tu su bili sabrani autorski stripovi iz Srbije i Slovenije... Pokazalo se da je ta saradnja ne samo moguća, već i da to zavisi samo od dobre volje i nešto energije onih koji su u sve to uključeni.

Što se alternativnog stripa tiče, on nikada nije zavisio od zvaničnih institucija i državnih organizacija. Zato i ne postoji nekakva formalna prepreka za saradnju. Bilo je već održano nekoliko izložbi i radionica u Ljubljani, Sarajevu i Beogradu... Dobivši priliku da učestvujem u svemu tome, utolio sam i svojoj radoznalosti da posetim neke od zemalja koje su sada tako neprirodno udaljene jedne od drugih.

FS: U svojim radovima u nekoliko navrata se pitaš ima li smisla baviti se stripom u Srbiji. Pa, ima li smisla baviti se stripom u Srbiji?

Naravno, ovde čovek stavlja upitnik na sve i to je čak u nekom smislu i dobro. U zemlji gde sve lepo funkcioniše čovek može da se uljuljka i da sve prima zdravo za gotovo. U Srbiji čim se probudiš, bivaš zatrpan stvarno neverovatnim zbivanjima. Otvoriš novine i većina informacija je iz zemlje ili čak iz tvog memljivog grada, jer je situacija toliko dramatična da zauzme skoro sav prostor u novinama. Tako malo ko ima vremena da pročita rubrike sa vestima iz inostranstva... U takvoj situaciji, kada se neko strašno pozorište svakodnevno dešava baš u tvom dvorištu, stvarno bi trebalo da si vrlo tupav da ne postaviš sebi neka duboka i sadržajna pitanja.

Ja mislim da, iako to nije lako, itekako ima smisla baviti se kreativnom delatnošću u ovoj zemlji. Broj onih koji su u proteklih desetak godina napustili zemlju je ogroman, i većinom su to mladi i kreativni ljudi, koji bi trebalo da čine srž kulturne scene... Što se stripa tiče, razume se da je dragoceno da nekakva scena ovde ipak postoji, a kada je nedavno konačno objavljena i moja prva zbirka stripova na srpskom, bilo mi je drago da su reakcije bile tako dobre. Iako sam objavljivao po domaćim časopisima, ovo je prvo izdanje koje ovdašnjem čitaocu predstavlja sve te radove u jednoj knjizi.

Edvard Jukić

Recite Vase misljenje

Pregledaćemo svaki odgovor
i objaviti najzanimljivije.


FreeSerbia Front
Vesti
Komentari
Intervjui
Feljton
FS Specijal
NVO
Stranke
Forum
Dokumenti
Linkovi
Posao na FS
Sport
English version Verzija na srpskom