|
|
|
|
|
|
||
| |||
|
|
|
|
|
|
|
Sokobanja, 24. septembar 1999. Slučaj Nebojše Ristića
27. marta 1999. godine u prostorije TV SOKO upao je inspektor Saveznog ministarstva za telekomunikacije u pratnji desetak policajaca opštinskog OUP-a i pokušao da zapleni link. Sprečen brzom intervencijom čelnika opštine i time što se ispred televizije okupio veliki broj građana, ovu akciju završio je zapečaćivanjem vrata režije, te su građani Sokobanje uspeli da sačuvaju kompletnu tehničku opremu koja je zapravo njihovo vlasništvo. U obrazloženju koje je tada izneto kaže se da je program Soko televizije stvarao paniku i izazivao uznemiravanje građana, rušio ustavno-pravni poredak i odbrambenu sposobnost zemlje.
Nekoliko dana kasnije glavni i odgovorni urednik televizije Nebojša Ristić, uhapšen je i osuđen od strane opštinskog suda u Sokobanji na godinu dana zatvora, bezuslovno zbog isticanja plakata "Free Press - Made in Serbia" na staklu prozora redakcije, na kome je na simboličan predstavljena represija nad slobodnim medijima u Srbiji. Ristić je optužen za uzbunjivanje građana, te da je "želeo da osujeti sprovođenje odluka i mera državnih organa u vreme važenja odluke o proglašenju ratnog stanja u Jugoslaviji, putem plakata, saopštavao činjenice i tvrdnje koje su bile dostupne neodređenom većem broju lica te na taj način prenosio lažne tvrdnje". Na žalbe branioca okrivljenog Okružni sud u Zaječaru je 06.06.1999. odgovorio potvrdom na presudu Opštinskog suda u Sokobanji. "Reporter" broj 77, 13. oktobar 1999. Kako je Džera obrao kukuruz"Svi nezavisni mediji preneli su vest da je Nebojša Ristić jedini novinar u zatvoru", priča za Reporter tehničar na TV-Soko Ivica Naskovski. Počelo je ovako: kada je krenulo bombardovanje SRJ, programska šema svih radio i TV-stanica preusmeravana je na program RTS-a. Bilo je izuzetaka koji se pravila nisu pridržavali. Jedna od takvih bila je lokalna televizija "Soko" u Sokobanji. Samo tri dana posle prvih bombi, 27. marta, inspektor Saveznog ministarstva za telekomunikacije u pratnji lokalne policije nameravao je da redakciji oduzme link. Nakon sat vremena, ispred zgrade okuplja se narod, a glavni i odgovorni urednik Nebojša Ristić na jedan od prozora lepi plakate sa natpisima Free press - Made in Serbia i Otpor je odgovor. Sporan je bio prvi plakat zbog kojega je Ristić, nekoliko dana kasnije, osuđen na godinu dana zatvora. Naskovski priča kako su posle hapšenja studenti iz Otpora na centralnom gradskom trgu u Zaječaru lepili sporne plakate, očekujući da svi budu uhapšeni. Zvanična optužnica protiv Ristića, koju je potpisao sudija Opštinskog suda u Sokobanji Dragan Marjanović, glasi: "Širenje lažnih vesti." Sud u Zaječaru potom je potvrdio presudu i osudio Ristića na godinu dana zatvora bezuslovno, zbog "podrivanja državnog uređenja i javnog uzbunjivanja građana". Prilikom prvog pokušaja zatvaranja TV-Soko navedeno je da je "program Soko televizije stvarao paniku i izazivao uznemiravanje građana, rušio ustavno-pravni poredak i odbrambenu sposobnost zemlje". Ristićev kolega novinar Ljubinko Milenković rekao je Reporteru da TV-Soko od 25. juna svakodnevno i bez ometanja emituje program: "Tada je po drugi i poslednji put došla inspekcija u pratnji policije i ponovo zatvorila stanicu. Samo sat kasnije, savezni poslanik SPO-a Dragoje Luković odlučio je da otpečati vrata režije i ponovo smo počeli sa radom." Prema njegovim rečima, Luković vrši dužnost glavnog urednika i potpisuje program zato što (kao savezni poslanik) ima imunitet, ali ne meša se u uređivačku politiku kuće. "Na početku bombardovanja svakodnevno smo prenosili emisije SKY News, BBC i CNN. To je bio problem zbog koga su hteli da nas zatvore. Standardna programska šema TV-Soko su naše redovne emisije, reemitovanje crnogorskog Dnevnika i intervjua, prenošenje dnevne štampe, vesti sa Interneta i Radija B2-92", priča Milenković. Porodica 35-godišnjeg Ristića nadu za njegov izlazak iz zatvora vidi ove nedelje, kada Ristić lično treba da podnese zahtev za oslobađanje Zatvorskoj komisiji na nivou republike. "Ako procene da treba, pustiće ga", kaže za Reporter Nebojšina majka Jelisaveta Ristić. Ona svedoči kako je 13. aprila u dva časa po ponoći policija upala u kuću Ristića i pretresla je: "Ne znam šta su tražili. Valjda plakate, ali nisu ih našli. Tu noć Nebojša se nije vratio kući, a posle sam saznala da su ga odveli u zatvor u Zaječar. Narednih desetak dana nikako nismo mogli da dođemo do njega. Nisu puštali ni njegove advokate. Bili smo zbunjeni. Nije znao zašto su ga zatvorili." Prilikom prvog susreta sa majkom, Nebojša je potvrdio da ima dobar tretman u zatvoru i da ga niko ne maltretira. "Međutim", nastavlja ona, "imao je razne krize, psihičke. Nervozan je i gubi živce. Teško mu je i pokušava kroz posao da se izvuče. Radi u vešeraju. Jednom mesečno puštaju ga da dođe kući. On se ne boji. Neko od prijatelja mu je rekao da se zato i zove Nebojša. Ali, ja kao majka, osećam koliko mu je teško." Ristići su se žalili Prvostepenom i Vrhovnom sudu u Zaječaru. Kada su njihovi zahtevi odbijeni, podneli su molbu predsedniku Srbije Milanu Milutinoviću za Nebojšino pomilovanje. "Ništa od toga nije prošlo. Videćemo šta će sada biti. Kao porodica teško prolazimo kroz ovo. Muž je dva puta šlogiran i u bolnici je. Nepokretan", ispričala je Reporteru Jelisaveta Ristić. Vrata redakcije TV-Soko zaključana su, na prozorima su rešetke, a tu su i noćni čuvari. "Mora dobro da se lupa kad dolazite kod nas, a i predajnik nam je sada prilično nepristupačan", objasnio je uz smeh Ivica Naskovski. Kada je održano suđenje Ristiću, na Ivicu je najjači utisak ostavio trenutak kada je izrečena kazna: "Na suđenju nas je bilo prilično malo, oko 25 ljudi. Nebojša je ušao u sudnicu sa lisicama na rukama. To je bilo toliko bespotrebno da je i sudija odmah rekao da mu se skinu lisice. Tokom suđenja svi smo se zezali. Najsmešniji bio je sam povod za suđenje - plakat! Očekivali smo da će dobiti od tri do šest meseci uslovne kazne. Džera (Nebojšin nadimak) branio se da je odluka o godini dana zatvora, ishitrena. Suđenju su prisustvovali svi lokalni opozicioni političari, a Nebojša je dugogodišnji član Demokratske stranke. Jedan od političara rekao je, nakon završetka, sudiji: "Kad vas ovi (NATO) srokaju, vi ćete čistiti ulicu, dok će Nebojša biti naš diplomatski predstavnik u Parizu." Posle izricanja presude šok. Suze u sudnici. "Plakali smo svi. Niko nije mogao da veruje da zbog lepljenja jednog plakata čovek može da bude kažnjen sa godinu dana zatvora", priča Naskovski. Zadatak kolega bio je da obaveste javnost. Vest o slučaju Nebojše Ristića procurela je, ali svi pokušaji za njegovo oslobađanje ostali su bezuspešni. Jedna od akcija bio je i zahtev Komiteta za zaštitu novinara upućen sekretaru Ministarstva informisanja Goranu Matiću da učini da Ristić bude pušten na slobodu. Ista molba upućena je i Ivanu Markoviću i Aleksandru Vučiću. Matić je odgovorio da "ništa ne zna i da ne može da pomogne zato što nema materijal o tome". "Poslali smo materijal, ali Matić se nije javljao", tvrdi Naskovski. "To je politička odluka u kojoj su se kola slomila na Ristiću", kaže on, i kao primer navodi situaciju prilikom prvog zatvaranja TV-Soko: "Kao obrazloženje navedeno je reemitovanje programa SKY News, BBC i CNN. U petak su nas zatvorili, a Uredba o zabrani stigla je tek u ponedeljak. Kada smo pitali zašto nas zatvaraju, rekli su zbog Uredbe o zabrani reemitovanja programa ove tri TV. U tom trenutku Uredba još uvek nije bila u našoj redakciji." On priča kako kolege iz TV-Soko redovno posećuju svog glavnog urednika, i cinično primećuje kako se ovaj ne žali. "Dobro mu je. Kad ga jednom mesečno puste, svrati kod nas u redakciju. Kaže da su okopali i obrali sav kukuruz. U zatvoru je sa ubicama. Ćeliju deli sa čovekom koji je ubio i raskomadao ženu", dodaje Ivica. U potrazi za drugom stranom priče Reporter je pronašao sudiju Dragana Marjanovića. Međutim, sudija Marjanović nije bio voljan za razgovor na ovu temu. "Ne mogu da dajem bilo kakve izjave niti da iznosim svoje mišljenje o tom slučaju", rekao je Marjanović. Insistiranje da slučaj prokomentariše na osnovu onoga koliko zna o njemu, a nezavisno od činjenice da je lično presudio Ristiću, kod Marjanovića nije upalilo. Jedan od Nebojšinih prijatelja, koji je želeo da ostane anoniman, pokušao je Reporteru da ilustruje priču da "svaki stanovnik Srbije ima svog policajca": "Lokalni službenik DB-a, koji je najverovatnije bio glavni inicijator Nebojšinog hapšenja, nakon suđenja odlikovan je medaljom za hrabrost od Slobodana Miloševića. Znači li to da u gradovima Srbije svaki DB-ovac ima svoju 'kvotu' koliko treba da ih uhapsi?" Vanja Mekterović, Saopštenje ANEM-aAsocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM) izražava svoj najoštriji protest povodom presude Okružnog suda u Zaječaru od 6. juna 1999. kojom je Nebojši Ristiću, glavnom i odgovornom uredniku Soko TV iz Sokobanje potvrđena ranije izrečena kazna od godinu dana zatvora za krivično delo širenja lažnih vesti iz člana 218. Krivičnog zakona Srbije. Opštinski sud u Sokobanji je 23. aprila 1999. godine osudio Nebojšu Ristića na godinu dana zatvora bezuslovno zbog isticanja plakata FREE PRESS - MADE IN SERBIA na kome je na simboličan nacin predstavljena represija prema slobodnoj štampi u Srbiji. Po mišljenju Opštinskog suda u Sokobanji, koje je potvrdio i Okružni sud u Zaječaru, Ristić je isticanjem plakata u nezakonito zatvorenoj TV stanici kojoj je bio urednik izvršio krivično delo širenja lažnih vesti (!?), što ne samo da nema veze sa krivičnim pravom već nema veze ni sa zdravim razumom. ANEM je apelovao na Okružni sud u Zaječaru da ukine očigledno nezakonitu presudu protiv Ristića, međutim taj sud se oglušio o razum i zahteve brojnih novinarskih organizacija i odlučio je da potvrdi prvostepenu presudu i time nanese još jedan udarac ugledu pravosuđa u Srbiji. Održavanje ovakve, očigledno nezakonite presude izrečene za krivično delo koje se u pravnom sistemu nalazi kao relikt perioda "verbalnog delikta" i koje se u praksi često naziva "pijačnim paragrafom", jer su zahvaljujuci njemu u zatvor terani ljudi koji su na tržnicama psovali komuniste i Tita, predstavlja veliku bruku i još jedan u nizu dokaza ogromne represije koju aktuelni režim usmerava prema slobodnoj štampi i njenim novinarima. Neustavnost delova člana 218. po kome je Ristić osuđen utvrdio je čak i kontrolisani Ustavni sud Srbije jos 1991. godine, a njegova nesaglasnost sa međunarodnopravnim garancijama slobode izražavanja isticana je u gotovo svim izveštajima o stanju ljudskih prava u Jugoslaviji i Srbiji. Štaviše, nezakonitost odluke oba suda ogleda se i u tome što se u obrazloženjima presuda navodi da je Ristić izvršio i radnje cija je inkriminisanost ukinuta kada je Ustavni sud Srbije, 17. decembra 1991. godine svojom odlukom IU br. 58/91, utvrdio da njihovo inkriminisanje nije u skladu s Ustavom Srbije. Drugim recima, presude su nezakonite jer su donete na osnovu neustavnog propisa, a posebna je bruka što nijedan postupajući sudija uopšte nije znao da je Ustavni sud Srbije pojedine delove clana 218. Krivičnog zakona Srbije ukinuo kao neustavne jos 1991. godine. ANEM zahteva da se Nebojša Ristić odmah pusti na slobodu, i da se član 218. Krivicnog Zakona Srbije, kao bruka za državu u kojoj je na snazi i kao nesaglasan sa međunarodnim pravnim normama, sto pre eliminise iz postojećeg pravnog sistema. Ostali zahteviZahtev za pomilovanje predat i Milanu Milutinoviću 16.08.1999. - SO Sokobanja zatražila je od predsednika Srbije Milana Milutinovića da pomiluje Nebojšu Ristića, urednika TV SOKO, koji se vec 4 meseca nalazi u zatvoru. Ristić je osuđen na godinu dana zatvora zbog, kako je navedeno u presudi zaječarskog suda, "podrivanja državnog uredjenja i javnog uzbunjivanja građana". Član IO SO Sokobanja, Vojislav Janković je predao šefu Milutinovićevog kabineta zahtev za pomilovanje. Zahtev Reportera bez granica 17.08.1999. -- Od jugoslovenskog predsednika Slobodana Miloševića, juče je oslobađanje glavnog i odgovornog urednika TV SOKO, Nebojše Ristića, zatražila i međunarodna nevladina organizacija za slobodu štampe "Reporteri bez granica". Žalba predsednika SO Sokobanja Saveznom sekretarijatu za informisanje Saveznom sekretarijatu za informisanje - sekretaru gosp. Goranu Matiću, Beograd Predmet: Dostava dokumentacije za osuđenog Nebojšu Ristića, sada na izdržavanju kazne zatvora u Zaječaru. Dana 20.04.1999. Opštinski sud u Sokobanji je doneo presudu kojom je Nebojša Ristić iz Sokobanje oglašen krivim zbog krivičnog dela širenja lažnih vesti iz člana 218 KZRS i osudjen na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine. Presudom Okružnog suda u Zaječaru br. 253/99 od 06.06.1999., potvrđena je presuda Opštinskog suda u Sokobanji. IO SO Sokobanja je dana 02.07.1999. usvojio saopštenje kojim se zahteva od nadležnih organa ukidanje presude Opštinskog suda u Sokobanji. Dana 05.07.1999, SO Sokobanja je na sednici jednoglasno usvojila napred pomenuto saopštenje. Zahtev za vanredno ublažavanje pravosnažne sudske odluke Vrhovnom sudu Srbije podnet je dana 12.07.1999., a preko Opštinskog suda u Sokobanji. Dana 22.07.1999. molbu za pomilovanje osudjenog Nebojše Ristića podneli su roditelji Jelisaveta i Branislav Ristić iz Sokobanje, a to isto učinio je i osuđeni Nebojša. Prilikom Vašeg razgovora sa gosp. Džoelom Simonom (Joel Simon, Deputy Director, Committee to Protect Journalists - New York), tražili ste da Vam pošaljemo svu potrebnu dokumentaciju za osudjenog Ristića, što mi sada i činimo. Do današnjeg dana nije odlučeno po Zahtevu za vanredno ublažavanje pravosudne sudske presude, niti po molbi za pomilovanje, pa apelujemo na Vas da utičete da se ovi postupci što hitnije okončaju.
S poštovanjem,
|
|||||||||||
|
