Četvrtak, 10. februar 2000.

Demokratska Stranka Srbije

www.dss.org.yu

Predsednik stranke: dr Vojislav Koštunica foto: FreeSerbia

Demokratska stranka Srbije (DSS) je politička partija nastala 1992. godine iz krila Demokratske stranke (DS) opredeljenog sa saradnju sa Srpskim pokretom obnove (SPO) i intelektualcima u okviru Demokratskog pokreta Srbije (Depos).

To je bilo vreme kada su talasi studentskih i građanskih protesta, posle uvođenja trgovinskih sankcija Ujedinjenih nacija (UN) protiv novoformirane Savezne republike Jugoslavije (SRJ), primorali Miloševića na vanredne izbore na svim nivoima. Opozicija je izdejstvovala proporcionalni sistem u devet izbornih jedinica i bilo je potrebno da se utvrdi njena izborna strategija: ujedinjenje opozicije u jednu izbornu listu - Depos - protiv Socijalističke partije Srbije.

Odluka da se DS ne priključi Deposu doneta je tesnom većinom, a nezadovoljnici unutar stranke, predvođeni Vojislavom Koštunicom, disidentom iz starog sistema i tadašnjim potpredsednikom DS, formirali su krilo DS za Depos iz koje je, posle problema sa registracijom, nastala DSS. U okviru izborne liste Depos, DSS je dobila devetnaest poslanika u republičkoj skupštini, od pedeset Deposovih. Tada, u decembru 1992. godine, DSS je bojkotovala savezne izbore, prvenstveno zbog neslaganja sa načinom formiranja nove savezne države, koju nije ni priznavala.

U toku 1993. godine došlo je do razmimolilaženja u okviru Deposa, u odnosu na politiku prema Radovanu Karadžiću i militantnim bosanskim Srbima. Zato DSS u decembru iste godine izlazi samostalno na vanredne izbore i dobija oko 220 hiljada glasova, što joj donosi svega sedam republičkih poslanika zbog mnoštva rasutih glasova u izbornim jedinicama gde je imala nekolko promila manje glasova od potrebnog cenzusa od 5%.

U narednim godinama DSS nije, kao većina ostalih opozicionih partija, podlegla iskušenju saradnje sa vlašću. Skoro uvek je bila protivna Miloševićevim odlukama, ali i saradnji u okviru opozicije, mirovnim naporima u Bosni i funkcionisanju SRJ...

Za svoje stavove ponekad je imala saveznike i ipak je sarađivala sa drugima partijama opozicije, sa kojima je povremeno sklapala, doduše neostvarene, saveze: Paralelnu skupštinu, 1995. godine, sa svim parlamentarnim partijama opozicije osim Građanskog saveza Srbije (GSS); Tehničku koaliciju za lokalne izbore 1996. godine, sa DS i Srpskom radikalnom strankom (SRS) i Demokratsku alijansu, iste godine, sa DS, Sabornom narodnom strankom Slobodana Rakitića, Srpskom liberalnom strankom Nikole Miloševića i Srpskom demokratskom strankom srpskih zemalja za Srbiju Raše Smiljanića.

U saveznoj državi, koju i dalje nije priznavala, sklopila je sporazum o saradnji sa Narodnom strankom Crne Gore Novaka Kilibarde, a na saveznim izborima 1996. godine DSS je izašla u okviru Koalicije "Zajedno", sa SPO, DS i GSS, osvojivši četiri poslanika. Na lokalnim izborima je nastupila samostalno, osvojivši manji broj odbornika, ali nakon izbora učestvuje u lokalnoj vlasti koalicije "Zajedno". 1997. godine DSS je bojkotovala republičke i predsedničke izbore.

DSS se u svom delovanju zalaže za "spajanje nacionalnog i demokratskog". Ovaj originalni koncept zastupa široke političke slobode, što podrazumeva kohabitaciju sa drugim i drugačijim, ali i ističe srpske vrednosti iznad drugih.

Svoju politiku smatra "vremeplovskom" naslednicom politike Kneza Mihajla i Ilije Garašanina, kao i Ljube Davidovića. Bije je glas da je dosledna u nesaradnji sa vlašću i kritikovanju Miloševića. Dosledna je i u antiamerikanizmu, do ivice ksenofobije, i naročitom kritikovanju međunarodne zajednice u politici prema bivšoj Jugoslaviji i Balkanu uopšte.

Ipak, DSS nije uvek bila ovakva. Njeni rani sledbenici, iz 1992. godine sećaju se njene umerenosti, uglađenosti i njenog zalaganja za saradnju sa svetom i građansko društvo.

Trenutno, DSS i dalje dosledno sledi svoje principe: oštro kritikuje intervenciju NATO na Kosovu, a saopštenja protiv misije UN na Kosovu joj se redovno prenose na Radio televiziji Srbije. Zalaže se za samostalni izlazak na izbore ili za izlazak sa strankama iste programske orjentacije. I dalje ima svoje verne pristalice i zavidnu biračku podršku sa tendencijom povećanja na račun SRS.

Trivia

Verni pratioci aktivnosti DSS primetili su da se, u javnim nastupima, na konferencijama za štampu, Koštunica nikad ne smeje. Ipak, strogo oko fotografske kamere je zabeležilo jedan njegov iskreni osmeh. Fotografija je objavljena u Vremenu, 1998. godine, a načinjena je za vreme posete kosovskim Srbima u vreme ofanzive Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije protiv naoružanih kosovskih Albanaca. Na fotografiji se obično mrzovoljni Voja, kako ga od milja zovu obožavatelji, osmehuje sa automatskom puškom oko vrata, reklamirajući odbranu od neprijatelja, a zlobnici su primetili i da je Kalašnjikov držao nepravilno.