Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji

Zmaj Jovina 7/I,
11000 Beograd

tel: (+381 11) 637-542, 637-492, 637-914, 637-116
fax: 636-429
e-mail: biserkos@EUnet.yu
web: www.helsinki.org.yu
Kontakt: Sonja Biserko, predsednik

Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji osnovan je u septembru 1994. godine. Predstavlja profesionalnu nevladinu organizaciju koja radi pre svega na promociji vladavine prava i zaštiti ljudskih prava, kao i praćenju kršenja ljudskih prava u Srbiji. Primarni je cilj Helšinskog odbora da utvrdi u kojem se stepenu poštuju odredbe o ljudskim pravima unete u Završni akt KEBS-a potpisan 1975. godine u Helsinkiju. Helsinški odbor je član Međunarodne helsinške federacije za ljudska prava.

Saradnja

Helsinški odbor u Srbiji sarađuje sa svim helsinškim odborima u svetu. Pored toga, Odbor je uspostavio široku saradnju sa Komitetom pravnika za ljudska prava u Njujorku, Centrom za ljudska prava UN u Ženevi, institucijama za ljudska prava pri OEBS-u i Savetu Evrope, Član XIX u Londonu, Međunarodnim sudom za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji, Međunarodnim Crvenim krstom, Amnesty International, International Human Rights Law Group u Vašingtonu, Pax Christi International itd. Helsinški odbor ima stalan kontakt sa inostranim diplomatskim misijama u Beogradu. Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji je punopravan član Međunarodne helsinške federacije za ljudska prava (IHF), sa sedištem u Beču, Austrija. IHF ima konsultativni status pri Ujedinjenim nacijama i Savetu Evrope.

Aktivnosti

Aktivnosti Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji mogu se podeliti na više segmenata:

• realizacija projekata vezanih za pitanja ljudskih prava;
• publikovanje izveštaja o stanju ljudskih prava u Srbiji;
• izdavačka delatnost

U medjuvremenu u okviru Mreže održavale su se sedmične tribine na kojima su kao predavači učestvovali i slušaoci članovi Mreže.

Projekti

• Povratak izbeglica – u februaru 1998. godine započela je realizacija projekta "Hoću kući", čiji je cilj povratak izbeglica iz Hrvatske u svoje domove. U toku te godine kroz kancelarije Odbora prošlo je oko 7.500 ljudi, dok se njih 746 uz direktnu mediaciju Odbora vratilo u Hrvatsku. U 1999. godini, i pored NATO intervencije koja je onemogućila normalan rad, broj zainteresovanih ljudi popeo se na oko 18.600 ljudi. S obzirom na promene koje su se dogodile u Hrvatskoj, kao i na samo stanje u Srbiji, broj zainteresovanih se stalno povećava, tako da se u budućnosti planira otvaranje kancelarija "Hoću kući" i u drugim mestima u SRJ, a naročito tamo gde postoje predstavništva Republike Hrvatske bez čije saradnje nije moguća realizacija ovog projekta.
• Saradnja sa Međunarodnim sudom za ratne zločine u Hagu – Odbor daje obaveštenja Tribunalu o njegovom medijskom tretmanu u Srbiji, a takođe pruža i informacije koje mogu biti korisne za ciljeve Tribunala.
• Pravna pomoć žrtvama kršenja ljudskih prava – Služba za pravnu pomoć odbora pruža pravne savete i pomoć ljudima koji su bili žrtve povrede ljudskih prava; ovakva pomoć pružana je u raznim slučajevima, kao što su nelegalna mobilizacija, gubitak državljanstva, etnička ili religijska diskriminacija, nelegalno otpuštanje sa posla i sl. Aktivnosti Odbora vezane su i za praćenje pravnog sistema u Srbiji, kao i za predlaganje mogućih novih zakonskih rešenja i analizu već usvojenih zakona.
• Praćenje poštovanja prava nacionalnih manjina – Odbor stalno prati stepen poštovanja prava nacionalnih manjina u Srbiji i o tome obaveštava domaću i svetsku javnost u svojim izveštajima.
• Kampanja protiv antipersonalnih mina – Odbor je 1998. godine preduzeo vođenje kampanje za zabranu antipersonalnih mina u Jugoslaviji, i u tom cilju su organizovana dva okrugla stola u toku 1999. godine, u Novom Sadu i Podgorici.
• Mere za izgradnju poverenja između Albanaca i Srba – realizacija ovog projekta započela je posle sastanka 1997. godine u Ulcinju, a nakon toga je organizovan okrugli sto u Beogradu na temu samoopredeljenja. Osnovni cilj projekta je otvaranje dijaloga između obe strane koji bi omogućio stvaranje dugoročnih rešenja i doprineo spuštanju tenzija.
• Helsinška povelja – mesečnik Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji, čije su glavne teme oblasti kojima se Odbor bavi.

Izveštaji

Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji, u skladu sa svojim osnovnim ciljevima, bavi se problematikom ljudskih prava preko saopštenja, izveštaja, organizacijom okruglih stolova itd. Ova problematika odnosi se na individualna ljudska prava, manjinska prava, diskriminaciju na svim nivoima, prigovore savesti, slobodu govora, nezavisnost sudstva itd. Tako su nastali izveštaji o stanjima prava svih nacionalnih manjina u Srbiji, položaju izbeglica u SRJ, izveštaji o kršenju ljudskih prava u zemlji, kao i izveštaji o stanju u medijima, na univerzitetu, u pravnom sistemu zemlje.

Izdavačka delatnost

Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji izdaje mesecnik "Helsinška povelja" koji pokriva sva pitanja iz polja delovanja Odbora. Takođe, Odbor je u okviru svoje delatnosti izdao i nekoliko knjiga posvećenih različitim temama, od građanskog protesta 1996-97 ("Lex, pištaljke i laži – hronologija građanskog i studentskog protesta", 1997), preko društvenih problema "Radikalizacija društva u Srbiji", 1997), problema izbeglica ("Okrugli sto 'Srpsko–hrvatski odnosi i problem izbeglica'", 1997), do tematike posvećene Kosovu ("Srpsko-albanski dijalog", 1997 – govori sa ulcinjskog okruglog stola o pitanju Kosova - na srpskohrvatskom i albanskom, "Samoopredeljenje od autonomije do otcepljenja", 1998 - na srpskohrvatskom i albanskom, "Kosovo i međunarodna zajednica", 1998).