prethodni mesec J u l naredni mesec

prethodni dan Utorak, 25. jul naredni dan

Oba doma jugoslovenske skupštine usvojila su danas izmene Zakona o dopunskom finansiranju odbrane zemlje prema kojima će se sadašnje poreske stope posebnog saveznog poreza na promet proizvoda i usluga povećati u proseku od 25 do 50 odsto, čime se budžet za odbranu sa 3,2 milijarde povećava na šest milijardi dinara. Jugoslovenski parlament danas je izabrao i Saveznu izbornu komisiju, kao i nadzornu komisiju, na osnovu zakona o izboru poslanika u Veće građana i Veće republika jugoslovenskog parlamenta.

Izmene Zakona o dopunskom finansiranju odbrane zemlje obrazložio je potpredsednik jugoslovenske vlade Jovan Zebić. Prema Zebiću, razlozi povećanja poreza su dugovanja vojske prema privredi, koja kasne čak pet meseci, i bolja odbrambena sposobnost zemlje.

Predloženom zakonu usprotivio se poslanik Saveza vojvođanskih Mađara Lajoš Bala, ocenjujući da će se dodatnim porezom povećati gubici u poljoprovredi, "a neće izostati ni inflatorni udari".

"Šta će nam vojska od 80.000 ljudi kada druge države, koje imaju sličan broj stanovnika, imaju vojsku od 20.000 ljudi", upitao je poslanik SVM i dodao da će ova stranka glasati protiv zakona. On je istakao da se u zemljama u tranziciji za potrebe vojske iz društvenog proizvoda izdvaja 2,5 odsto, a da će sa novim povećanjem poreza u SRJ to iznositi 10 odsto. Nama je potrebna reforma vojske, a ne da se vojni rok služi na osnovu vojne obaveze, rekao je Bala, napominjući da je 500.000 mladih ljudi otišlo iz zemlje.

Njegovo izlaganje je izazvalo oštre reakcije poslanika Srpske radikalne stanke, Socijalističke partije Srbije, Jugoslovenske levice i Socijalističke narodne partije Crne Gore.

Potpredsednik jugoslovenske vlade Nikola Šainović rekao je da "ne treba da se upoređujemo sa zemljama koje nemaju nameru da obezbeđuju svoj suverenitet i sa zemljama koje iz društvenog proizvoda izdvajaju četiri odsto za agresiju na druge zemlje."

Ljubiša Ristić (JUL) je zamerio poslaniku Balaiju što govori o 500.000 mladih ljudi koji su napustili zemlju, nazvavši to "propagandom njegove partije i blebetanjem o pacifizmu iz hipi pokreta". On mu je poručio "da ćuti kada već ne govori o 500.000 ljudi koji su kao psi proterani iz Hrvatske i 350.000 ljudi koji su kao psi proterani sa Kosova".

"Osnovni prioritet ove zemlje je odbrana i ona neće da bude kolonija niti zemlja u tranziciji, nego hoće da se razvija po svome, na svoj način, po svojoj tradiciji i svom planu", rekao je Ristić. "Besmislen je podatak da ova zemlja ima 80.000 vojnika, jer za 24 sata mi imamo vojsku od 500.000 vojnika", rekao je Ristić.

Parlament je danas izabrao i novu Saveznu izbornu komisiju (SIK), za čijeg je predsednika imenovan Borivoje Vukićević, predsednik Saveznog suda. Za njegovog zamenika imenovana je Jelisaveta Gajović, takođe sudija Saveznog suda. Za sekretara SIK imenovan je diplomirani pravnik Milisav Milenković, a za zamenika Bojan Pudar. Nova izborna komisija imenovana je na osnovu zakona o izboru poslanika u Veće građana i Veće republika jugoslovenskog parlamenta. Savezna izborna komisija će, prema zakonima, raditi u stalnom sastavu.

Za članove SIK imenovani su i savezni državni tužilac Vukašin Jokanović, sudija Saveznog suda Rajko Nišavić, diplomirani pravnik Miomir Perunović, predsednik Privrednog suda u Beogradu Milena Arežina, sudija Vrhovnog suda Srbije Pavle Vukašinović, sudija Okružnog suda u Nišu Nikola Dinić, sudija Privrednog suda u Zrenjaninu Jelica Baković i direktor Saveznog Zavoda za statitiku Milovan Živković.

Za njihove zamenike u SIK imenovani su zamenik saveznog državnog tužioca Staniša Radak, Verica Janjušević, sudija Vrhovnog suda Srbije Dragomir Lelovac, sudija Privrednog suda u Beogradu Svjetlana Slijepčević-Lukić, sudija Vrhovnog suda Srbije Bora Čolić, sudije Četvrtog opštinskog suda u Beogradu Momčilo Mihajlović i Mirjana Ilić.

Petočlano Veće Vojnog suda u Nišu kojim je predsedavao pukovnik Radenko Miladinović okončalo je danas rano popodne dokazni postupak protiv novinara beogradskog dnevnika "Danas" i agencije Frans pres (AFP) Miroslava Filipovića, optuženog za špijunažu u sticaju sa širenjem lažnih vesti.

Predsednik Veća je najavio da će zastupnik optužbe kao i branioci optuženog Filipovića po podne održati završnu reč, nakon čega će biti doneta presuda.

Na početku glavnog pretresa zamenik vojnog tužioca Kaličanin pročitao je optužnicu u kojoj se navodi da je Filipović "izvršio krivično delo špijunaže" tako što je od početka maja 1999. do kraja maja 2000. "prikupljao podatke koji predstavljaju vojnu tajnu u nameri da ih preda stranim organizacijama kakve su Britanski institut za rat i mir i AFP".

Prema navodima optužbe, Filipović je u svojim tekstovima iznosio podatke o "vojno-političkoj situaciji, teritorijalnoj nadležnosti i mobilizaciji vojske u Sandžaku" kao i o "aktivnosti i moralu pripadnika Vojske Jugoslavije u Crnoj Gori". U optužnici se takođe navodi da je on izvršio krivično delo širenja lažnih vesti u nameri da "izazove uznemirenje građana i ugrozi javni red i mir".

Prema navodima optužbe, Filipović je to učinio tako što je u tekstovima navodio da je "VJ počinila zverstva" na Kosovu i Metohiji i "granatirala i uništavala sela po principu 'sprži', 'pali'". U optužnici se dodaje da je on u tekstovima širio lažne vesti navodeći i da "SR Jugoslavija danas šalje na Kosovo i Metohiju vojne i političke snage u nameri da izazove sukob srpske i albanske strane".

Tokom otvorenog dela glavnog pretresa (koji je bio delimično zatvoren za javnost), pročitane su pismene izjave tri svedoka iz Kraljeva u kojima su oni saopštili da su povremeno razgovarali sa Filipovićem o Vojsci Jugoslavije i prošlogodišnjem ratu na Kosovu i Metohiji.

"Filipović mi je rekao da isticanjem individualnih zločina nekih vojnika u svojim tekstovima želi da spere kolektivnu krivicu sa Vojske Jugoslavije", naveo je u pismenoj izjavi svedok Vukić Mimović i dodao da je "čuo" da sporni tekst koji je Filipović napisao za britanski Institut za rat i mir "nije korektno preveden sa srpskog na engleski" zbog cega je "došlo do nekih problema".

Danas nije saslušan ranije predložen svedok Gordana Igrić iz londonskog Instituta za rat i mir, kao ni dvojica pripadnika policije iz Kraljeva koji su izvršili pretres Filipovićevog stana.

Prema rečima presednika Veća pukovnika Radenka Miladinovića, svedok Gordana Igrić je "javila da se nalazi u Londonu i da ne može da dođe.

Jedan od branilaca optuženog beogradski advokat Zoran Ateljević je rekao novinarima u pauzi suđenja da će odbrana zatražiti oslobađajuću presudu za Filipovića za oba krivična dela koja se njihovom klijentu stavljaju na teret. Odbrana će takođe zatražiti i ukidanje pritvora u kome se Filipović nalazi od kraja maja ove godine, kaže Ateljević.

"Odbrana smatra optužnicu neosnovanom i ocenjuje da tokom dokaznog postupka nije dokazano da su navodi u optužnici tačni", rekao je Ateljević i dodao da je danas dokazano da je Filipović delovao "kao novinar bez ikakvog umišljaja da izvrši krivično delo špijunaže". Ateljević smatra da "kada nema umišljaja, nema ni bića krivičnog dela špijunaže".

On je podsetio novinare da njegovom klijentu za krivično delo špijunaže preti kazna zatvora od tri od 15 godina, a za širenje lažnih vesti ista kazna do tri godine.

Filipović je uhapšen 8. maja ove godine, privremeno pušten iz pritvora 12. maja, da bi 22. maja ponovo bio lišen slobode i do danas ostao u vojnom zatvoru u Nišu, uprkos brojnim žalbama branilaca da bude pušten na slobodu.

Presuda bi trebalo da bude izrečena u sredu.

Predsednik Demokratske stranke Zoran Đinđić najavio je, u izjavi svetskom servisu BBC-ja, opozicioni dogovor o zajedničkom protivkandidatu Slobodanu Miloševiću na izborima za predsednika SRJ. Govoreći o paketu izbornih zakona usvojenih u ponedeljak u Saveznoj skupštini i današnjem sastanku opozicionih lidera, Đinđić je ocenio da je najveća Miloševićeva prednost do sada "bila nejedinstvo opozicije".

"Za Miloševića će biti vrlo riskantno da izađe na direktne izbore ako opozicija bude imala zajedničkog kandidata. Međutim, to je problem koji mora da reši opozicija. Mi smo blizu izboru zajedničkog kandidata. Ja sam spreman da podržim gospodina Draškovića, ako ima šansu da pobedi na izborima", rekao je Dinđić.

Srpski pokret obnove neće izaći na predstojeće izbore pod postojećim uslovima, a neće podržati ni eventualnog zajedničkog kandidata opozicije u Srbiji za predsednika Jugoslavije, čak ni u slučaju da taj kandidat dobije podršku vladajuće crnogorske koalicije, izjavio je portparol SPO Ivan Kovačević. ]

Značajna većina građana Srbije želi ozbiljne političke promene u državi, ali tek svaki deseti građanin spreman je da se u tim promenama lično angažuje, pokazalo je ispitivanje javnog mnenja, koje je sproveo beogradski Centar za proučavanje alternativa.

Tim stručnjaka, koje je predvodio sociolog Srećko Mihailović, predstavio je danas istraživanje u kojem je u prvoj sedmici jula ispitano više od 1.600 punoletnih građana Srbije.

Prema tom istraživanju, čak 85 odsto građana traži promene u društvu, ali 68 odsto je reklo da bi "više volelo da prepusti drugima da rešavaju društvene probleme".

Na pitanje zašto se građani ne angažuju više u političkom životu, 43 odsto ispitanika ocenilo je da su ljudi "izgubili poverenje u političke stranke".

Upitani u čemu vide motiv kod onih građana koji su angažovani u rešavanju društvenih problema, 42 odsto je reklo da je u pitanju lična korist, dok je samo 12 odsto procenilo da je reč o želji tih ljudi da pomognu u ostvarivanju važnih društvenih ciljeva.

U delu istraživanja koje se tiče budućeg uređenja Srbije, gotovo polovina ispitanika (48 odsto) je ocenila da bi Srbija trebalo da bude građanska država, zasnovana na jednakim pravima građana nezavisno od nacionalne pripadnosti, dok se 40 odsto birača zauzima da Srbija bude država srpske nacije u kojoj bi bila garantovana prava svim nacionalnim manjinama.

Povodom tog nalaza, istraživački tim je ocenio da je u Srbiji "prevaziđen period dominirajućeg nacionalizma" i da je reč o političkom sazrevanju birača.

Predsednik SPO Vuk Drašković zatražio je u Atini grčku međunarodnu inicijativu za "vršenje pritiska na režim u Beogradu" radi promene uslova za savezne izbore kako bi na njima učestvovala i Crna Gora. Šef grčke diplomatije Jorgos Papandreu je izjavio da je Draškovićevo "razmišljanje korisno" i da će "razraditi" njegov predlog u kontaktu sa drugim vladama.

Upitan da li bi Grčka priznala rezultate izbora u SRJ pod sadašnjim uslovima, posle nedavne promene Ustava, Papandreu je rekao da će stav Atine o priznavanju rezultata "zavisiti od zbivanja pre i u vreme izbora".

Drašković koji je okružen grčkim obezbeđenjem, potvrdio je u izjavi za Betu da se u Grčkoj oporavlja od nedavnog pokušaja ubistva i da će tu još ostati, ali nije rekao u kom mestu boravi.

Ministarstvo za sport i omladinu Srbije i Ministarstvo prosvete Srbije pokrenuli su zajedničku inicijativu za donošenje Zakona o zaštiti maloletnika čiji je cilj "zaštita telesnog i fizičkog razvoja maloletnika od upotrebe alkohola, droge, cigareta i delovanja verskih sekti", pišu današnje "Večernje novosti", prenosi Beta. List navodi da Nacrt radne verzije Zakona "predviđa zabranu korišćenja cigareta i alkohola na javnim mestima maloletnicima, zabranu zadržavanja u kafićima, restoranima, diskotekama i bioskopima posle 22 časa deci do 16 godine bez pratnje staraoca, a do ponoći maloletnicima do 18 godina".

"Zakon je pre svega u interesu maloletnika i njegova primena bi doprinela da se talas maloletničkog kriminala koji nas je, izgleda, sve zatekao nepripremljene, ublaži i svede u neke razumne granice. Mere koje naizgled imaju represivan karakter svojom preventivnom i zaštitnom ulogom treba da pomognu svim vaspitnim činiocima", izjavila je ministar prosvete Kata Lazović.

Nacrtom radne verzije Zakona o zaštiti maloletnika predviđeno je i osnivanje nacionalnog saveta za zaštitu omladine pri Ministarstvu za kulturu Srbije, bez čije saglasnosti neće biti dozvoljeno javno prikazivanje "filmskih, televizijskih, pozorišnih i video ostvarenja, izložbi i revija", pišu "Večernje novosti".

Ruski predsednik Vladimir Putin se na samitu G-8 na Okinavi "faktički distancirao" od jugoslovenskog predsednika Slobodana Miloševića, tražeći zajedno sa ostalim učesnicima demokratizaciju Jugoslavije, piše "Izvestija", prenosi Beta. U komentaru posvećenom samitu G-8, list piše da je "jugoslovenska tema mogla da bude teško iskušenje za odnose Rusije i Zapada - ali nije".

"Na iznenađenje mnogih, Putin se i tu pokazao kao član tima. Nije krenuo u spor sa zapadnim kolegama, već naprotiv, faktički se distancirao od Miloševića tražeći da se Jugoslavija demokratizuje", piše list. Navodi se, takođe, da "za razliku od Borisa Jelcina, Putin nije krenuo da igra na 'slovensku, pravoslavnu kartu', i nije govorio o 'posebnim odnosima, istorijskim vezama' Srba i Rusa".

"Ruski lider se poneo kao pragmatik, koji ražmišlja o realnosti današnjice, a ne prekjučerašnjice", ocenjuje list i dodaje da je pozicija Putina "po srpskom pitanju" proizvela "jak utisak na učesnike samita".

Posle vesti o ometanju poslovanja firmi sa "bele liste" Evropske unije (EU) od strane državnih institucija, na sledećem zasedanju Saveta ministara EU verovatno će se ponovo razmotriti taj problem.

Neformalno govoreći o "beloj listi", Nemačka je na poslednjem Savetu ministara predvidela da će predsednik SRJ Slobodan Milošević srpskim kompanijama koje se na listi nađu verovatno ometati poslovanje, ako takvih kompanija bude manje od 200, rekao je izvor Sense u Savetu ministara EU.

Kada se to dogodilo, Evropska komisija nastojala je da odgovori time što će na "belu listu" staviti još jedan broj kompanija. To se u praksi pokazalo težim nego sto se mislilo. Na listu se dolazi na zahtev pojedine firme, a taj zahtev prolazi kroz instance provere uobičajene u tim slučajevima. To produžava proces, a deluje i da ima manje kompanija nego što se pretpostavljalo kojima bi moglo da se dozvoli da budu na "beloj listi", dodao je sagovornik Sense. O tom problemu najverovatnije će se detaljnije razgovarati na sledećem nezvaničnom zasedanju Saveta ministara EU, koje će se održati tek početkom septembra u Francuskoj.

Najveći procenat, 95 odsto jugoslovenskih domaćinstava u prošloj godini od trajnih potrošnih dobara imalo je frižider, pokazala je najnovija anketa Saveznog zavoda za statistiku. Anketom o snabdevenosti domaćinstava trajnim potrošnim dobrima u 1999. godini bilo je obuhvaćeno 2.180 domaćinstava u Jugoslaviji, bez Kosova i Metohije.

Električni šporet posedovalo je 85 odsto, a šporet na čvrsto gorivo 59 odsto domaćinstava. Aparat za duboko zamrzavanje imalo je 86 odsto, bojler 87 odsto i usisivač za prašinu 83 odsto domaćinstava. Visok procenat domaćinstava imao je i televizor u boji - 85 odsto, a crno beli televizor 18 odsto, dok je 51 odsto imao radio.

Skoro 78 odsto domaćinstava imalo je mašinu za pranje veša, a mašinu za pranje sudova osam odsto. Od prevoznih sredstava, bicikl je imalo 42 odsto, a putnički automobil 38 odsto domaćinstava. Najveći procenat grejnih tela u domaćinstvima činile su električne peći - 37 odsto i peći na čvrsto grejanje 33 odsto.

Mašine za šivenje imalo je 24 odsto, a foto aparate 21 odsto domaćinstava. Oko jedan odsto stanovništva imalo je čamac ili auto-prikolicu, a nesto manje i klavir, dok je 0,06 odsto domaćinstava bilo bez ikakvih trajnih dobara.

Šef francuske diplomatije Iber Vedrin izjavio je danas da će Francuska, u svojstvu predsedavajućeg Evropske unije, nastaviti da pruža podršku politici vlasti u Podgorici, naglasivši da je to "pribrana i mudra politika, uprkos mnogostrukim provokacijama i klopkama" predsednika SRJ Slobodana Miloševića.

Vedrin je danas u Parizu razgovarao sa crnogorskim predsednikom Milom Đukanovićem, nakon čega je upozorio da se situacija u Crnoj Gori i Jugoslaviji "još više pogoršala" zbog promena saveznog ustava.

"Mi ne možemo biti zavarani i da ne vidimo da su sve pobude i manevri predsednika Milošević usmereni samo na to da se održi na vlasti i po cenu kršenja pravila i zakonskih postupaka, kako je to on i dosad u prošlosti činio", rekao je Vedrin, dodajući da bi "problemi o kojima je govorio Đukanović trebalo da se reše bez izbijanja nasilja, političkim putem, uz poštovanje demokratskih načela i suštinskih principa Evrope".

Na pitanje novinara šta će Pariz učiniti ako Crna Gora odluči da bojkotuje savezne izbore, francuski ministar je uzvratio da je to "samo pretpostavka" i da bi se "Francuska o tome prethodno posavetovala s partnerima u EU".

"Predsednik Đukanović je rekao da stav o tome još nije konačno utvrđen. Na njima je da to odluče. Mi poštujemo njihove stavove i njihovu razboritu i odgovornu analizu", zaključio je Vedrin.

Đukanović je novinarima rekao da crnogorsko rukovodstvo ne želi da bude uvučeno u novi rat na Balkanu i da neće upasti u zamku Miloševićeva, koji je nezakonito promenio savezni ustav sa "glavnim ciljem da očuva vlast". On je naglasio da se u Podgorici smatra da "još nije kucnuo čas za referendum, jer još uvek ima izgleda da se uspostave valjani odnosi unutar federacije".

"Ali Crna Gora ne želi da žrtvuje svoju budućnost zbog države kojom vlada diktator. Ako ne bude drugog izlaza, Crna Gora će pozvati svoj narod da se izjasni na koji način preurediti odnose sa Srbijom. Referendum je pravo koje niko ne može oduzeti žiteljima Crne Gore", zaključio je Đukanović.

Predsednik izvršnog odbora Demokratske partije socijalista (DPS) i savetnik crnogorskog predsednika Miodrag Vuković izjavio je da Crna Gora neće izaći na izbore, ali da će podržati eventualnog kandidata srpske opozicije. "Crna Gora je država i njeno neučešće na izborima ne može se posmatrati kroz prizmu partije kao što je to slučaj sa srpskom opozicijom. U slučaju da opozicija u Srbiji ima svog kandidata mi ćemo ga podržati", rekao je Vuković u izjavi za "Danas".

"Mi smo na istom poslu da se Srbija oslobodi pošasti koja se zove diktatura i vodi u nove nesreće", dodao je on. Odgovarajući na pitanje da li se srpska opozicija može ujediniti, Vuković je odgovorio da se ona "suočava sa činjenicom da je Srpski pokret obnove, kao neosporno jaka opoziciona stranka bez čijeg učešća slabi optimizam da se može učiniti demokratski prevrat, protiv izbora".

Potpredsednik Socijalističke narodne partije Crne Gore Zoran Žižić ocenio je u ponedeljak, 24. jula, da će savezni izbori biti održani i u Srbiji i u Crnoj Gori i to po izbornim zakonima koje je usvojila Skupština SRJ. Kako javlja Radio-televizija Srbije, Žižić je ocenio da je izlazak pojedinih partija na izbore u Crnoj Gori, kao što je Demokratska partija socijalista "stvar njihove političke odluke" i dodao da neizlazak na izbore "ni u kom slučaju ne dovodi u pitanje valjanost i regularnost saveznih izbora", prenosi Beta. On je rekao da "nikako ne bi smelo da se dogodi" nasilno sprečavanje izbora koje bi sprečila "vladajuća oligarhija u Crnoj Gori", jer bi sprečavanje izbora "stvorilo velike tenzije i neodgovoran, neozbiljan, beskrupulozan atak na narod Crne Gore i saveznu državu".

Vojska Jugoslavije potvrdila je incident na Skadarskom jezeru sa gliserom crnogorske policije, ali je za taj događaj okrivila policiju Crne Gore, tvrdeći da gliser "nije imao oznake, niti istaknutu zastavu SR Jugoslavije".

Zvanični odnos kursa nemačke marke i dinara u Crnoj Gori od danas je 1:25, odlučio je Monetarni savet te republike. Promena kursa je obrazložena količinom novčane mase poslednjih dana i kretanjima na međubankarskom tržištu. Kod retkih uličnih dilera u Podgorici marka se danas kupuje za 25, a prodaje za 26 dinara.

Prema podacima Narodne banke Crne Gore, na računima crnogorskih banaka, do 20. jula, ukupna novčana masa u devizama iznosila je oko 91 milion maraka. Dinarska sredstva iznosila su samo oko 15 miliona dinara, tako da u strukturi novca na računima dinari čine manje od jedan odsto. Poslednja promena "plivajućeg kursa" u Crnoj Gori je izvršena 13. maja i tada je utvrđen odnos marke i dinara u paritetu 1:24.

Predstavnici kosovskih Srba i Albanaca potpisali su zajedničku Deklaraciju o obustavljanju nasilja, kojom su definisani putevi prevazilaženja podela i stvaranje uslova za uspostavljanje tolerancije i demokratije na Kosovu, saopštio je danas Stejt department. Zajednička Deklaracija rezultat je susreta predstavnika albanskih i srpskih političkih faktora sa Kosova, koji je u prethodna tri dana, u organizaciji vašingtonskog Instituta za mir, održan u Ejrliju u američkoj državi Virdžinija.

Vladika raško-prizrenski Artemije istakao je da se radi o "prvom pozitivnom dokumentu koji su u poslednjih 100 godina potpisali predstavnici kosovskih Srba i Albanaca", ocenjujući, ujedno, da je to "istorijski momenat i dobra polazna tačka".

Predsednik Demokratske partije Kosova Hašim Tači je, nakon potpisivanja Deklaracije istakao da stanovnici Kosova "moraju razmišljati o zajedničkom životu, pri čemi Srbi moraju učestvovati u popisu stanovništva, ne smeju formirati institucije koje bi vodile ka podeli, niti slušati direktive koje dolaze iz Beograda".

Organizatori konferencije u Erliju, na kojoj su predstavnici Albanaca i Srba sa Kosova potpisali Deklaraciju o obustavljanju nasilja, izrazili su danas zadovoljstvo što je skup održan i što je potpisan taj dokument. Skup u Erliju, kod Vašingtona, na kome je učestvovalo četrnaestoro predstavnika Srba i dvadeset tri Albanca sa Kosova, trajao je od 21. jula do 23. jula, a organizator je bio američki Institut za mir.

Brigadni general Denis Hardi preuzeo je danas u bazi Bondstil kod Uroševca komandu nad američkim snagama na Kosovu. General Hardi je na tom mestu zamenio brigadnog generala Rendala Tisena, koji je preuzeo dužnost komandanta štaba Petog korpusa američke vojske u nemačkom gradu Hajdelbergu.

Portparol Kfora, američki major Skot Slejten je saopštio da su pripadnici Vojne policije prošle noći u Peći uhapsili jednog Albanca zbog sumnje da je 2. juna ubio Nokaja Agdžejela iz Đakovice.

"To hapšenje rezultat je temeljne i teške istrage Vojne policije talijanskih snaga pri Kforu", rekao je Slejten. Prema njegovim rečima, u prodavnici koja se nalazi nedaleko od benzinske pumpe u Dečanima prošle noći eksplodirala je bomba i tom prilikom lakše je povređena jedna žena. U eksploziji su potpuno uništeni prodavnica i stan koji se nalazi iznad nje, a istragu o tom slučaju zajednički vode italijanski stručnjaci za uklanjanje eksplozivnih naprava i policija UNMIK-a.

Portparol OEBS-a u Banjaluci Pirs Mekorli izjavio je da je ova organizacija primila zahteve sedam nezavisnih kandidata i četiri koalicije nezavisnih kandidata za učešće na predstojećim novembarskim izborima u BiH. Mekorli je na današnjoj konferenciji za novinare u Banjaluci precizirao da se pomenuti zahtevi odnose na dva nezavisna kandidata iz RS i pet iz Federacije BiH. Ovaj zvaničnik OEBS-a obavestio je novinare da će se danas u Sarajevu održati sednica Privremene izborne komisije (PIK), nakon čega će se u 15 sati novinarima obratiti predsedavajući OEBS-a i šef PIK-a u BiH Robert Beri.

Mekorli nije želeo detaljnije da prokomentariše tačnost informacija Srpske radikalne stranke RS u kojoj se navodi da je PIK zabranila učesčhe toj stranci na predstojećim izborima, ističući da će PIK danas doneti konačnu odluku kojim političkim strankama u BiH je dozvoljeno učesčhe na novembarskim izborima.

Lider Stranke nezavisnih socijaldemokrata i premijer Republike Srpske Milorad Dodik je kandidat te stranke za predsednika Republike na predstojećim novembarskim izborima. To je na današnjoj konferenciji za novinare saopštio član Glavnog odbora SNSD Stanislav Čađo, ističući da je ta stranka za Dodikovu kandidaturu dobila saglasnost ostalih stranaka članica koalicije "Sloga".

On je dodao da će SNSD nastojati da za svog predsedničkog kandidata dobije podršku i "nekih stranaka, koje nisu članice koalicije Sloga", ne preciziravši o kojim strankama je reč. Čađo je takođe rekao da SNSD na izbore za republički parlament izlazi samostalno, dok će na izbore za Predstavnički dom parlamentarne skupštine BiH izaći u koaliciji sa Demokratskom socijalističkom partijom. Prema njegovim rečima, SNSD će učestvovati i na izborima u Federaciji BIH, kako za kantonalne skupštine, tako i za federalni parlament.

Ovaj funkcioner SNSD dalje je kazao da ta stranka osuđuje sve terorističke akte u RS, poput, kako je naglasio, "onog koji se juče desio u Janji". Centar javne bezbednosti Bijeljina saopštio je da sinoć u ulici Braće Lazića u Janji bačena bomba od čije eksplozije je teže ranjen Dragan Stanković (1985), dok je četvoro maloletnih lica lakše povređeno. Desetak minuta nakon te eksplozije, prema saopštenju bijeljinske policije, u dvorište Bošnjaka Velida Nurkića, takođe u Janji, bačena je ručna bomba od čije eksplozije je Nurkić lakše povređen.

"Zna se kome takve pojave pogoduju i SNSD smatra da oni koji su vodili rat ne mogu biti budućnost ni RS, ni BIH", istakao je on.

Portparol Sfora Ivon Dežarden potvrdio je danas novinarima u Sarajevu da je rano jutros granatama iz ručnog bacača tipa "zolja" napadnuta baza Sfora u mestu Cer kod Zvornika. Prema Dežardenovim rečima, povređenih nije bilo, ali je kuća u kojoj su se nalazili Sforovi vojnici oštećena. Portparol Sfora ovaj incident okvalifikovao je kao "pokušaj ubistva vojnika Sfora" i nazvao ga "grubim kršenjem Dejtonskog sporazuma". Lokalna policija saopštila je da je baza Sfora gađana sa tri granate iz ručnog bacača. Istraga o ovom incidentu je u toku.

prethodni dan

Utorak, 25. jul

naredni dan