prethodni mesec J u l naredni mesec

prethodni dan Ponedeljak, 17. jul naredni dan

Crnogorski ministar inostranih poslova, Branko Lukovac, izjavio je da Crna Gora ima puno pravo da od članica UN očekuje da Crnoj Gori bude obezbeđen isti status u svetskoj organizaciji kakav ima i Srbija.

"Srbija ne može više da koristi savezne institucije da pretenduje da s njima predstavlja i zastupa i Crnu Goru," rekao je Lukovac za "Glas Amerike", povodom poruke Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija (UN) od 23. juna u kojoj je saopštila da više ne prihvata da je predstavljaju jugoslovenske institucije i diplomatska predstavništva.

Na pitanje da li vlast u Crnoj Gori očekuje da zvanični Beograd pokuša da "poremeti račune" Crnoj Gori o statusu u UN, Lukovac je ocenio da će takvih pokušaja verovatno biti, ali je dodao da predstavništva SRJ ne mogu izražavati opcije Crne Gore "koje su na drugom kraju od opcija Srbije".

"Logično je da administracija SRJ više ne može imati poverenje Crne Gore i da Crna Gora traži da potpuno samostalno bude predstavljena i izražava svoje političke interese i svoja opredeljenja," rekao je Lukovac.

Na opasku da su crnogorska dokumenta dostavljena SB UN preko diplomatske misije Slovenije, Lukovac je ocenio da je to "sasvim logično", navodeći da Crna Gora s bivšim jugoslovenskim republikama ima veoma dobre odnose.

U dužem ekskluzivnom intervjuu beogradskom "Glasu javnosti", predsednik Crne Gore Milo Đukanović je izjavio da bi, "svakako" prihvatio eventualni Miloševićev poziv na razgovor u četiri oka, "uz prethodno definisanje teme o kojoj treba da razgovaramo". Milošević je "i dalje, do polovine sledeće godine, predsednik SRJ", podsetio je Đukanović, naglasivši da se on lično ne bi kandidovao za predsednika SRJ, jer obavlja visoku i odgovornu dužnost predsednika Crne Gore i njegova prvenstvena obaveza, u ovom trenutku, je sprovođenje političkog programa za koji su mu građani poverili mandat.

"Treća Jugoslavija je u protekloj deceniji pokazala apsolutnu besperspektivnost i nesklad sa interesima Crne Gore, pa je zato danas realno u igri i opcija o nezavisnosti Crne Gore koju je promovisao Liberalni savez Crne Gore", rekao je Đukanović i dodao da je "Crna Gora i dalje sastavni deo savezne države, bez obzira na to što je Milošević svojom politikom svakog dana istiskuje iz SRJ". Predsednik Crne Gore je izrazio sumnju u pogledu mogućnosti opozicije u Srbiji da u sadašnjim uslovima pobedi na izborima u Srbiji.

Potpredsednik Socijalističke narodne partije (SNP), Predrag Bulatović, kritikovao je jučerašnju izjavu crnogorskog premijera Filipa Vujanovića da Crna Gora više neće razgovarati s vladajućim partijama u Srbiji.

"Ovom izjavom Vujanović obavlja selekciju sagovornika i demonstrira konačne sudove i isključivost," izjavio je Bulatović. U vezi s tim, Bulatović je rekao da je dijalog najjačih partija unutar Crne Gore - prioritet.

"Međutim, o opstanku zajednice Crne Gore i Srbije ne može se razgovarati samo sa srbijanskom opozicijom. Opstanka ove zajednice nema bez dijaloga s najjačim partijama u Srbiji," ocenio je Bulatović, zatraživši od potpredsednika Demokratske partije socijalista (DPS) Svetozara Marovića da i zvanično, a ne samo putem medija, pozove SNP na dijalog radi prevazilaženja krize u Crnoj Gori.

Prema njegovoj oceni, dijalog najjačih partija u Crnoj Gori je neophodan, "jer je reč o partijama koje predvode dva politička bloka koja su podelila građane ove republike".

"Ta politička podeljenost, ako nema mudrosti i spremnosti da se razgovara o dobru Crne Gore i njenih građana, može da izazove konflikte i sukobe s neželjenim posledicama", rekao je Bulatović.

Bulatović je ocenio da su promene Ustava SRJ bile iznuđen politički čin, kako bi se onemogućilo odumiranje SRJ. On je rekao da bi podržao eventualni referendum o samostalnosti Crne Gore s jasnim pitanjem i uz neke prethodne uslove u vezi s biračkim spiskovima, "ako bi to garantovalo stabilizaciju političkih prilika i razrešenju krize".

Odbornici Socijalističke narodne partije (SNP) napustili su današnje zasedanje opštisnke skupštine Podgorice, smatrajući da novoizabrani gardonačelnik Miomir Mugoša ne može istovremeno da obavlja i funkciju crnogorskog ministra zdravlja.

Mugoša je izabran za predsednika podgoričke opštine 5. jula, kao nosilac izborne liste koalicije "Da živimo bolje", koja je pobedila na lokalnim izborima u glavnom gradu Crne Gore.

Odbornici SNP-a su tražili na današnjem zasedanju jasan odgovor da li je Mugoša podneo ostavku na ministarsko mesto, jer je Ustavom Crne Gore predviđeno da član Vlade ne može obavljati poslaničku ili neku drugu javnu funkciju.

Predstavnici opštinske skupštine su odgovorili da Mugoša može nesmetano da obavlja tu funkciju, dok ga Skupština Crne Gore ne razreši ministarske funkcije. Nezadovoljni tim odgovorom, odbornici SNP-a su napustili zasedanje podgoričkog parlamenta.

Crnogorski režim iskoristio je susret predstavnika srpske opozicije sa vladajućim strankama Crne Gore na Svetom Stefanu kako bi "vruć krompir" svog direktnog razbijanja Jugoslavije prebacio u ruke srpske opozicije, ocenjuje državna agencija Tanjug. U komentaru, koji prenosi današnja "Politika", navodi se da su "izjave pojedinih srpskih opozicionih lidera da Crna Gora želi da ostane u Jugoslaviji samo paravan za podrivačku delatnost crnogorskog predsednika Mila Đukanovića i dela srpske opozicije" pošto u zajedničkom saopštenju sa sastanka "od imena Jugoslavija nema ni slova J".

U tom dokumentu se "govori o nekakvoj potencijalnoj državnoj zajednici" koja bi zahtevala "nova konstitutivna rešenja", navodi Tanjug dodajući da "posle svega što je Milo Đukanović izrekao o Jugoslaviji, šetajući se po evropskim gradovima, uopšte, ne treba sumnjati u kom bi se pravcu ta rešenja kretala". Agencija piše da "dok Milo Đukanović glumi kako je, tobože, za nekakvu Jugoslaviju, kratkovida srpska opozicija, zapravo, svojim izjavama radi za Đukanovića i strane mentore".

"Čak i da srpska opozicija iskreno želi (u šta je teško poverovati) nekakvu, kako kaže, preuređenu zajednicu Crne Gore i Srbije, to, u sebi, nosi još jednu veliku opasnost za srpski narod na Kosmetu", pošto bi "svako izostajanje imena Jugoslavije iz državne zajednice moglo dati alibi za prestanak važenja Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN i pokušaj mešetarenja sa Kosmetom", ocenjuje Tanjug.

Demokratska opozicija na eventualnim predsedničkim izborima mora da izađe s jednim kandidatom koji do sad nije učestvovao, ali ni gubio izbore. Takvih ljudi opozicija ima, a moje je lično mišljenje da bi idealna ličnost bio dr Vojislav Koštunica, predsednik Demokratske stranke Srbije (DSS), rekao je sinoć Mlađan Dinkić, izvršni direktor G-17 plus, u emisiji "Pres plus" kragujevačke RTV Kanal 9.

Dinkić je Koštunicu okarakterisao kao doslednog demokratu iz srca Šumadije i Srbije, "za kojeg bi čak glasali i članovi i simpatizeri Srpskog pokreta obnove (SPO) i pod pretpostavkom da vrh ove stranke uskrati podršku predsedniku DSS-a".

Izvršni direktor G-17 plus je eventualno kandidovanje Vuka Draškovića i Zorana Đinđića za predsednika SRJ ocenio kao promašaje "jer su obojica do sad gubili izbore". On smatra da je i predsednik Crne Gore Milo Đukanović "dobar kandidat" za predsednika SRJ, konstatujući da bi predsednik, ipak, trebalo da bude iz Srbije.

Predsednik Demokratske stranke Srbije (DSS), Vojislav Koštunica, izrazio je zadovoljstvo rezultatima razgovora predstavnika opozicionih stranaka iz Srbije i crnogorskih vlasti na Svetom Stefanu, ocenivši da je na njima u prvom planu bilo očuvanje zajedničke države. On je na konferenciji za novinare rekao da su ovim razgovorima počeli i dogovori o eventualnom nastupu na predstojećim saveznim izborima, ali nije želeo da precizira šta je u vezi s tim dogovoreno.

Koštunica je naglasio da predstavnici DPS-a i NS-a nisu postavili pitanje nezavisnosti Crne Gore, "o čemu svedoči i činjenica da je aktuelizovana prošlogodišnja Platforma Vlade Crne Gore o preuređenu odnosa u jugoslovenskoj federaciji". On je dodao da je u zajedničkom saopštenju navedeno da će Platforma biti jedan od dokumenata na kojem će se zasnivati "nova konstitutivna rešenja", ali i ocenio da je potrebno tražiti i druga rešenja.

"Pored stranačkih dogovora, ne sme se prenebregnuti volja naroda, te zbog toga u obe republike treba održati referendum o opstanku zajedničke države. Pozitivna je i izjava crnogorskog predsednika Mila Đukanovića da je spreman da razgovara s predsednikom SRJ Slobodanom Miloševićem i smatram da treba pozdraviti i eventualnu spremnost druge strane da se na takav poziv odazove. Za žaljenje je inicijativa Vlade Crne Gore da se obrati pismom Savetu bezbednosti UN o odnosima sa Srbijom, jer internacionalizacija unutrašnjih jugoslovenskih pitanja nije dobra. Međutim, moja pesimistička slika o crnogorskom rukovodstvu promenila se na početku razgovora na Svetom Stefanu. Slika o situaciji u zajedničkoj državi i crnogorskom rukovodstvu drugačija je nego kako je to prikazano u medijima," zaključio je Koštunica.

"Iščekujemo zakon o sprovođenju saveznih izbora i tad ćemo se odrediti prema njima. Utisak je da vlasti u Crnoj Gori nisu toliko tvrde u negaciji saveznih izbora, kao što bi se to moglo zaključiti iz zvaničnih izjava, i njihov će stav verovatno zavisiti i od stava međunarodne zajednice," rekao je Vladan Batić, predsednik Demohrišćanske stranke Srbije (DHŠ), na konferenciji za novinare.

On je ocenio da su razgovori na Svetom Stefanu pokazali da "demokratska Srbija i demokratska Crna Gora lako pronalaze zajednički jezik", kao i da je jedno od mogućih uređenja zajedničke države - konfederacija.

Prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević, koji je prisustvovao sahrani svog strica princa Tomislava Karađorđevića na Oplencu, jedini je do članova kraljevske porodice imao problema na beogradskom aerodromu, piše beogradski list "Danas". Pozivajući se na izvore bliske kraljevskoj porodici, list navodi da je Aleksandar Karađorđević juče zadržan dva sata na aerodromu Surčin, jer su mu carinici tražili jugoslovenski pasoš ili urednu vizu za boravak u Jugoslaviji. Zbog iznenadne smrti princa Tomislava niko od članova kraljevskog doma nije imao vremena za dobijanje viza, ali je neprijatnosti sa pasoškom kontrolom imao samo prestolonaslednik Aleksandar, piše "Danas". List dodaje da je problem rešen tek nakon intervencije crkvenog velikodostojnika, episkopa šumadijskog Save.

Odlukom komunističkih vlasti, nakon Drugog svetskog rata, svim članovima dinastije Karađorđević oduzeto je državljanstvo i konfiskovana imovina, i ta odluka do danas nije ukinuta, tako da niko od porodice nema jugoslovenski pasoš.

"Ono što smo doživeli za ovih deset godina postojanja, mnogim partijama je potrebno nekoliko decenija. To je i najbolji dokaz da naša partija radi u interesu naro," rekao je predsednik Veća republika Milomir Minić, na svečanoj konferenciji za novinare povodom desetogodišnjice Socijalističke partije Srbije (SPS).

Na konferenciji za novinare bili su i generalni sekretar partije Gorica Gajević, ministar spoljnih poslova SRJ Živadin Jovanović, predsednik Vlade Srbije Mirko Marjanović, predsednik Skupštine Srbije Dragan Tomić, član IO GO SPS-a Nikola Šainović i direktor Direkcije za obnovu i izgradnju Milutin Mrkonjić.

Članovi najužeg rukovodstva SPS-a izjavili su da su ponosni na desetogodišnje rezultate svoje partije, na čelu s predsednikom SRJ Slobodanom Miloševićem. Miloševićevu politiku ocenili su kao mudru, a za njegovo delo još rekli da je "nesumnjivo najveći autoritet u zemlji", da je za poslednjih deset godina postao "simbol ravnopravnosti među zemljama i otpora neokolonijalizmu".

"Naša partija hrabro je preuzela i nosi odgovornost vladajuće partije za sudbinu svog naroda. Interes našeg naroda je uvek ispred i iza nas. Uspeli smo da odbranimo slobodu i nezavisnost naše zemlje. Suprotstavili smo se svetskom hegemonizmu i time probudili svest čovečanstva. Uspeli smo i da sačuvamo Srbiju i Jugoslaviju kao multietničku državu," rekla je Gorica Gajević.

Dragan Tomić je rekao da je razvoj višestranačkog parlamentarizma kod nas vezan za deset godina SPS-a. "O našim delima sudiće narod! Odgovornim partijama pripada rad u parlamentu, a dobro znate kome pripada ulica. Zato naša partija nema razloga da se boji izbora, i na novim izborima tražiće novu podršku građana," zaključio je Tomić.

Za Živadina Jovanovića, program SPS-a je "program prava iznad sile koji jača istinom". "Širenje ideja mira i progresa protiv ideje unipolarizma i hijerarhije. Zbog toga smo stekli mnoge partnere svuda u svetu. Danas sarađujemo s više od 166 zemalja sveta", tvrdi Jovanović.

Mirko Marjanović je podsetio da je naša zemlja već više od deset godina pod sankcijama. "Zato je ključni zadatak naše vlade opredeljenje za modernu i tržišnu privredu. Novi projekti daju veliki impuls obnovi i razvoju naše zemlje. Do kraja godine, ili početkom sledeće, nivo proizvodnje biće kao onaj iz 1998", uveren je premijer. Milutin Mrkonjić je objasnio da je najveći motiv građevinara želja da se obnovi sve što je porušeno tokom agresije, "a ne novac".

"Time su dali veliku podršku Slobodanu Miloševiću. Sad nam predstoji najveći projekt, a to su 100.000 stanova za mlade. Polovina stanova biće namenjena mladim građanima naše zemlje, dok će druga polovina biti namenjena vojsci i policiji", pojasnio je Mrkonjić.

Milomir Minić je rekao da su najnovije promene Ustava naišle na veliku podršku u narodu. "Ove promene donete su da bi sve funkcionere birao narod, a ne da budu birani po ključu. Ovakvom podrškom naroda za ustavne promene i mi socijalisti imamo tu podršku, a time i budućnost", izjavio je Minić.

Članovi najužeg rukovodstva Socijalističke partije Srbije izjavili su danas da su "ponosni" na desetogodišnje rezultate svoje partije na čelu sa jugoslovenskim predsednikom Slobodanom Miloševićem i istakli da u toj partiji "ne postoji kult njegove ličnosti".

Oni su na današnjoj konferenciji za novinare, povodom jubileja SPS-a, politiku Slobodana Miloševića ocenili kao "mudru" a za predsednika SRJ su još kazali da je "nesumnjivo najveći autoritet u zemlji", da je za poslednjih deset godina postao "simbol ravnopravnosti među zemljama i otpora neokolonijalizmu".

"Iako nam godi što je Slobodan Milošević najpopularniji član naše partije i što je njegova popularnost veća od popularnosti partije, moram da kažem da u našoj partiji nema kulta njegove ličnosti", istakla je generalni sekretar SPS-a Gorica Gajević.

Srpski pokret obnove (SPO) ocenio je da je bilans desetogodišnje vladavine SPS "popis ljudskih, nacionalnih i državnih tragedija, ekonomsko propadanje, civilizacijsko nazadovanje, moralno posrtanje i sveopšta besperspektivnost".

"Prosečni lični dohoci građana Srbije, od osnivanja SPS-a, smanjili su se više od deset puta, nacionalni dohodak Srbije pao je 400 odsto, iz Srbije se iselilo oko 200.000 najobrazovanijih i najstručnijih građana, teritorija savezne države umanjila se 300 odsto, a teritorija Srbije 15 odsto", navodi se u saopštenju SPO-a.

"Rukovodstvo SPS-a izneverilo je osnovne programske principe partije, među kojima su zalaganje za mir i ekonomski prosperitet", smatra Demokratska stranka (DS), ističući da je ovo poslednji trenutak da "svi časni članovi SPS-a podignu svoj glas i izbore mesto za svoje porodice i sebe u novoj, demokratskoj Srbiji".

Predsednik Demohrišćanske stranke Srbije (DHSS), Vladan Batić, naglasio je da SPS ovih dana pompezno proslavlja deset godina postojanja, "govoreći o nekakvoj obnovi, uspehu i pobedi".

"SPS u stvari znači Stranka propasti Srbije. Dan njihove desetogodišnjice je crni dan u istoriji Srbije", naglasio je Batić dodajući da je bilans vladavine SPS -a više od 30.000 poginulih u ratovima, 100.000 invalida, najniže plate i penzije u Evropi...

Građanski savez Srbije (GSS) izrazio je uverenje da će građani Srbije na izborima "kazniti krivce za sve što se ovoj zemlji događalo u poslednjih deset godina".

Nekadašnji funkcioner i poslanik SPS-a iz Trstenika, Radovan Radović, rekao je da ne predviđa lepu budućnost svojoj bivšoj stranci.

"SPS nema budućnost s ljudima koji je vode. Ništa im dobro ne predviđam", rekao je Radović povodom desetogodišnjice SPS-a.

"Bio sam u SPS-u dok je bila socijalistička partija. I dalje sam socijalista, ali neću biti ni u jednoj partiji u kojoj odlučuje pojedinac ili mala grupa ljudi. Sad se navršava šest meseci od kako sam navodno isključen ili brisan iz evidencije. Niko me ni o čemu nije obavestio i pitam se koja je to partija i dokle je to stigla ako može nekoga ko je tri puta bio republički i dva puta savezni poslanik tako jednostavno da briše", objasnio je Radović.

Učestalo sprečavanje novinara nevladinih medija da izveštavaju sa skupštinskih ili sednica drugih državnih organa predstavlja dodatni pokušaj vlasti da utiče na sadržaj medija koji nisu pod njenom kontrolom, ali i da podrije njihov kredibilitet u javnosti, ocenjeno je danas na pres-klubu u beogradskom Medija centru.

Komunikolog Jovanka Matić rekla je da bi strateška reakcija nezavisnih medija na izbacivanje sa sednica Skupštine i pojedinih njenih odbora trebalo da bude povećanje broja "informacija oficijelnih struktura" političke scene i prevazilaženje "dosadašnje pristrasnosti", iako je ona često objektivno uslovljena.

Jovanka Matić, saradnik Centra za politikološke studije i javno mnjenje Instituta društvenih nauka, rekla je da bi nedavno izbacivanje novinara "Blica", "Glasa javnosti", "Danasa" i Bete sa sednice Skupštine Srbije trebalo posmatrati kao deo dugoročne strategije vlasti da onemogući da nezavisni mediji postanu pouzdan i svestran izvor informacija i prinudi ih da se ograniče na alternativnu političku scenu.

Jovanka Matić ocenila je da je odnos opozicije prema javnim medijima "jedna od njenih najvećih grešaka" koja joj se, naročito posle gubitka Studija B, "sada vraća kao bumerang".

Napominjući da su demokratske snage, u opštinama u kojima su na vlasti, pretvorile lokalne javne medije u "kopije RTS" i time doprinele podeli sredstava informisanja na "prodržavne" i "proopozicione". Time se, prema njenom mišljenju, dodatno "blokira mogućnost političkih demokratskih promena" u zemlji, jer "između dve getoizirane javnosti suprotnih političkih opredeljenja ne postoji nikakva komunikacija".

Advokat Dušan Stojković i asistent na Pravnom fakultetu u Beogradu Miloš Živković ukazali su na defanzivu opozicionih stranaka u pogledu zaštite medijskih sloboda, jer ne postavljaju pitanje rada državnih i javnih medija, posebno Radio-televizije Srbije, ali ne uspevaju ni da zaštite medije koji su pod njihovom kontrolom, poput beogradske stanice Studio B.

Program Radio Indeksa od subote, 15. jula, ne čuje se u užem centru grada, ali u tom radiju ne znaju ko, niti sa kojih lokacija u gradu ometa prijem njegovog signala na frekvenciji 99,8 megaherca. Radio Indeks je jedini preostali elektronski medij u Beogradu koji nije pod kontrolom vlasti.

Program Radio Indeksa privremeno je bio prekinut 17. maja, kada je vlada Srbije preuzela beogradsku Radio-televiziju Studio B, optužujući je za pozivanje građana na rušenje ustavnog poretka. Preuzimanjem gradske stanice, onemogućeno je i redovno emitovanje programa Radija B2-92, preko trećeg radijskog kanala Studija B.

Savezni ministar za telekomunikacije Ivan Marković poručio je juče izaslaniku Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) za slobodu medija Frajmutu Duveu da ne brine za opstanak elektronskih medija u Srbiji i Jugoslaviji, prenela je RTS. Marković je Duveov izveštaj o ugroženim medijskim slobodama u Jugoslaviji nazvao primerom rada "nemačkih obaveštajaca".

"Vaši uniformisani plaćenici zatvaraju i vrše nasilje brukajući Ujedinjene nacije u snagama Sfora i Kfora na Kosovu i Metohiji", naveo je Marković u pismu Duveu i poručio zvaničniku OEBS-a da pozdravi crnogorskog predsednika Mila Đukanovića i premijera Republike Srpske Milorada Dodika i "američke sluge u zemljama koje okružuju SR Jugoslaviju".

U Duveovom izveštaju Stalnom savetu OEBS-a se, između ostalog, navodi da je više od 200 elektronskih medija u Srbiji pred zatvaranjem, jer je država odbila da im obnovi dozvole. Duve je stoga izrazio zabrinutost zbog teške situacije u kojoj se nalaze mediji u SR Jugoslaviji, ukazujući da je samo od početka godine zatvoreno 15 nezavisnih sredstava javnog informisanja. On je predstavnike 54 zemlje-članice Stalnog saveta OEBS-a upoznao i sa činjenicom da je ministru inostranih poslova SRJ Živadinu Jovanoviću nekoliko puta upućivao pisma u kojima je protestovao zbog represija nad nezavisnim medijima.

Visoki zvaničnik Ministarstva inostranih poslova (MIP) Grčke potvrdio je danas da se protiv zvaničnika ambasade Grčke u Beogradu vodi istraga zbog davanja viza dvojici funkcionera SRJ, koji su na "crnoj listi" Evropske Unije.

Izvor, koji je želeo anonimnost, u izjavi Beti nije imenovao funkcionere SRJ koji su dobili "šengenske vize", koje omogućavaju putovanje u većinu zemalja EU, niti kada se to dogodilo. Betin izvor je rekao da su vize oduzete pre no što su iskorišćene, i čim se doznalo da su osobe kojima su date na "crnoj listi" EU.

Atinski list "To Vima", je u nedelju objavio da su vize greškom osoblja ambasade Grčke, dobila dva "vladina funkcionera" radi dolaska na međunarodnu konferenciju u Atini. List je napisao da je "tragikomična strana" slučaja u tome što je grčka vlada za odobravanje viza saznala od "jugoslovenskih diplomatskih izvora".

"Nadležna služba Beograda, je registrovala taj događaj, učinio joj se čudnim, i uputila je pitanje grčkom MIP-u o tome da li se promenila politika Atine ili EU u vezi sa vizama", objavila je "To Vima".

MIP Grčke je tada "od Jugoslavije zatražio razumevanje, da se ne koriste vize izdate 'omaškom' i da se taj slučaj ne tumači kao promena politike". List je ukazao da su "Jugosloveni čak sami preduzeli mere da spreče neprijatna zbivanja, koja bi bila neizbežna ako bi dva funkcionera Miloševićevog režima bila otkrivena na grčkom tlu".

U selu Pomazatin, nekoliko kilometara od Kosova Polja, prošle noći je do temelja porušena srednjevekovna crkva Sveti Ilija, javili su radio-amateri, pozivajući se na srpske izvore s Kosmeta. Prema kazivanju sveštenika Srpske pravoslavne crkve u Kosovu Polju, Radivoja Panića, crkva u Pomazatinu je 3. avgusta prošle godine zapaljena, a u ovoj eksploziji potpuno uništena. Naselje Pomazatin je, do pre rata prošle godine, bilo višenacionalno, a posle dolaska Kfora pravoslavno stanovništvo iz ovog sela je - zbog ugrožene bezbednosti - napustilo svoje domove. Crkva u Pomazatinu je 86. pravoslavni objekat na Kosmetu koji je srušen ili oštećen od dolaska međunarodnih vojnih snaga prošle godine.

Predstavnici Demokratske partije Kosova (DPK) najavili su da će zvaničnici Kontakt grupe nastojati da Sporazumu o razumevanju, kojim se kosovskim Srbima garantuje veća bezbednost, odrede privremeni karakter, saznaje se u krugovima bliskim ovoj partiji Albanaca.

Zbog Sporazuma koji su u Prištini pre dvadesetak dana potpisali šef Unmika, Bernar Kušner, i predsednik Srpskog nacionalnog veća (SNV) Kosmeta, vladika Artemije, predsednik DPK Hašim Tači zamrzao je učešće u najvišim administrativnim telima u pokrajini, formiranim pod okriljem međunarodne zajednice.

Tači je, prema pisanju prištinskog dnevnika na albanskom jeziku "Zeri", upozorio da će ovaj potez Kontakt grupe biti nedovoljan za njegov povratak u administrativna tela na Kosovu. Ovaj dnevnik navodi da je Tačijev uslov ispunjenje sedam zahteva koje je postavio pred međunarodnu zajednicu na Kosmetu, među kojima je najvažniji donošenje "kosovskog ustava".

Povratak Tačija u tela međunarodne administracije na Kosmetu zavisiće u mnogome od sutrašnjih razgovora koje će imati s delegacijom NATO-a koja dolazi u posetu Kosmetu, a predvodi je generalni sekretar Alijanse Džordž Robertson.

"To je poslednja šansa za otopljenje odnosa između DPK i najviših tela međunarodne administracije na Kosmetu", ocene su političkih krugova kosovskih Albanaca u Prištini.

"Ljut sam što se svetsko javno mnjenje promenilo tako brzo. Ranije je svet bio svestan prebijanja i ubijanja Albanaca, ali sad kažu da su Srbi žrtve etničkog čišćenja. To, međutim, nije isto. Ovo je osveta", izjavio je šef Unmik Bernar Kušner u intervjuu za "Njujork tajms", objavljenom povodom godinu dana njegovog imenovanja.

Bivši lider britanskih liberalnih demokrata Pedi Ešdaun glavni je kandidat za funkciju administratora UN na Kosovu, piše londonski "Sandej tajms". Njegov glavni protivkandidat je bivši finski predsednik Marti Ahtisari. Ešdaun uživa otvorenu podršku britanskog ministarstva odbrane, navodi list i dodaje da bi francuski vojni vrh rado video leđa Kušneru jer ga smatra previše "mekim" prema albanskim ekstremistima. Mandat sadašnjeg šefa Civilne misije UN Bernara Kušnera ističe na zimu.

Osmatračnica Kfora na raskrsnici ulaska u Laplje selo i Preoce, na magistralnom putu Priština - Skoplje, srušena je kad je na nju naleteo jedan kamion, javili su radio-amateri. Navode da je kamionom koji je naleteo na osmatračnicu Kfora upravljao jedan Albanac. Osmatračnicu su gradili švedski vojnici Kfora, 10 kilometara južno od Prištine, na zahtev lokalnih Srba, da bi im se osigurala veća bezbednost. I ovaj incident dodatno je uticao na višesatnu blokadu saobraćaja od Prištine ka jugu.

Povodom dve godine od upada separatističke "OVK" u Orahovac, u lokalnoj crkvi Svete Bogorodice danas je održan parastos ubijenim i otetim Srbima i Romima u ovom gradu i okolnim selima, javili su radio-amateri. U Orahovcu i okolnim selima Opteruša, Zočište i Retimlje, u napadu naoružanih Albanaca, ubijeno je petoro i oteto 39 Srba i troje Roma. Posle dvodnevnih borbi policija je ponovo zauzela Orahovac i okolna sela pod svoju kontrolu.

Generalni sekretar NATO-a, Džordž Robertson, doputovao je danas u Skoplje, čime započinje trodnevnu posetu Makedoniji, Kosovu i BiH. Robertson sutra stiže na Kosovo, gde će razgovarati s predstavnicima Albanaca, Srba i drugih naroda u pokrajini. Kako su za Betu izjavili u skopskom pres centru NATO-a, Robertson će u Prištini jasno staviti do znanja da je nastavak nasilja u pokrajini neprihvatljiv za Alijansu i da je politički dijalog jedini put ka demokratskom društvu.

prethodni dan

Ponedeljak, 17. jul

naredni dan