prethodni mesec J u l naredni mesec

prethodni dan Nedelja, 16. jul naredni dan

Princ Tomislav Karađorđević sahranjen je danas u kripti crkve Svetog Đorđa na Oplencu, kod Topole. Sahrani prisustvovao je i bratanac princa Tomislava, prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević, čije je prisustvo oko 3.000 ljudi pozdravilo uzvicima: "Živeo kralj", "Hoćemo kralja", "Ostani, ostani". Liturgiju je služio episkop šumadijski Sava, a opelo patrijarh srpski Pavle. U oproštajnom govoru princ Aleksandar Karađorđević rekao je da Karađorđevići moraju da znaju da n jihovu tugu zbog smrti princa Tomislava dele svi Srbi.

Polaganju posmrtnih ostataka princa Tomislava u porodičnu kriptu prisustvovali su članovi porodice, a ulazak u crkvu bio je dozvoljen i akreditovanim ličnostima iz političkog i javnog života i novinarima. Sahrani su prisustvovali i brojni opozicioni lideri, među kojima su bili: predsednik Demokratske stranke Zoran Đinđić, visoki funkcioner Srpskog pokreta obnove Spasoje Krunić, predsednik Demokratske stranke Srbije Vojislav Koštunica, predsednik Demohrišćanske stranke Srbije Vladan Batić i predsednik Pokreta za demokratsku Srbiju Momčilo Perišić.

Na sahrani je bila i bivša predsednica Republike Srpske Biljana Plavšić, dok predstavnici vlasti Srbije i SR Jugoslavije nisu bili prisutni.

Princ Tomislav Karađorđević rođen je 19. januara 1928. godine u Beogradu, a preminuo je 12. jula ove godine u Topoli. On se u Jugoslaviju vratio 1991. godine iz Velike Britanije, gde je zajedno sa ostalim članovima dinastije Karađorđević bio u izgnanstvu nakon Drugog svetskog rata, kada su komunističke vlasti zabranile povratak u zemlju kralju Petru Karađorđeviću i njegovoj porodici i oduzele im svu imovinu.

Gradnju hrama Svetog Đorđa na Oplencu započeo je 1910. godine kralj Petar I Karađorđević, a dovršio je, nakon Prvog svetskog rata, njegov sin kralj Aleksandar Karađorđević. U kripti je sahranjeno 17 članova dinastije Karađorđević, a u apsidama hrama leže sarkofazi rodonačelnika dinastije vožda Karađorđa i kralja Petra I Karađorđevića.

Potpredsednik vladajuće crnogorske Demokratske partije socijalista (DPS) Svetozar Marović najavio je razgovore s najjačim opozicionim strankama u Crnoj Gori - Socijalističkom narodnom partijom (SNP) i Liberalnim savezom (LS), o očuvanju mira i unapređenju demokratije u toj republici.

"DPS ne želi da odugovlači i samo retorički koristi izraze da je za demokratiju, za dijalog i razgovore. Nudimo da razgovori s opozicionim partnerima počnu već iduće nedelje, što znači da ćemo razgovarati s kolegama iz SNP-a i LS-a", rekao je Marović u izjavi koju prenose podgorički mediji. On je rekao da će se ti razgovori voditi bilateralno, kako bi se videlo šta se može zajednički uraditi da se u Crnoj Gori očuva mir i unapredi demokratija, kako bi ljudi u Crnoj Gori imali više "sigurnosti za svoje živote i sudbine".

Potpredsednik Socijalističke narodne partije (SNP) Crne Gore Predrag Bulatović više je puta ponovio da danas u Crnoj Gori postoji "pat pozicija", što neminovno nameće potrebu dijaloga između te partije i crnogorskih vlasti. On je rekao da su iz te "pat pozicije" u Crnoj Gori već krenula dva divergentna politička pravca koje vode najjače crnogorske partije - DPS i SNP.

Crnogorski premijer Filip Vujanović ocenio je da Vojska Jugoslavije (VJ), zbog svoje "instrumentalizovanosti", može biti činilac nestabilnosti u Crnoj Gori. "VJ je instrumentalizovao jugoslovenski predsednik Slobodan Milošević i ona može biti činilac nestabilnosti, što nas na unutrašnjem planu obavezuje da vodimo opreznu politiku", rekao je Vujanović u intervju za zagrebački "Vjesnik", koji danas prenose i crnogorski državni mediji. On je dodao da je VJ "jedino vezivno tkivo" Crne Gore sa Srbijom u SR Jugoslaviji.

Predsednik Crne Gore, Milo Đukanović, izrazio je spremnost da se posle Hrvatske izvini i Bosni i Hercegovini za ulogu crnogorskih rezervista u proteklom ratu u ovoj bivšoj jugoslovenskoj republici. "Ne verujem da će to rešiti problem niti zadovoljiti ljude u BiH niti na bilo kom drugom prostoru, a ne verujem ni da će to do kraja doprineti uspostavljanju jednog pravednog suda istorije o tome šta nam se dogodilo", rekao je Đukanović u subotu uveče za BH televiziju.

Predsednik Crne Gore, Milo Đukanović, izjavio je i da neće biti nikakvih kompromisa sa šefom jugoslovenske države Slobodanom Miloševićem, koji bi bili na štetu crnogorskih interesa. U izjavi za istu emisiju na BH televiziji, potpredsednik crnogorske Vlade, Dragiša Burzan, rekao je da je "crnogorska policija, u slučaju da zatreba, dovoljno jaka da se suprostavi Vojsci Jugoslavije".

Kopredsednik Nove Srbije Milan St. Protić ocenio je da bi svi ratovi na prostorima bivše Jugoslavije bili izbegnuti da nije bilo političkog delovanja Slobodana Miloševića. Protić je, u intervjuu za podgoričku "Pobjedu", rekao da su, da nije bilo Miloševića, sve nesuglasice u bivšoj Jugoslaviji mogle biti rešene mirnim i demokratskim putem. On je rekao da "donekle ima istine" u tvrdnji da srpska opozicija "nema dovoljno demokratskog potencijala da se odrekne planova o 'Velikoj Srbiji'", i istakao da Srbija i Crna Gora mogu biti zajedno samo u demokratskoj zajednici u kojoj bi bile potpuno ravnopravne.

"Bez obzira kojim putem Crna Gora krenula, voleo bih da ostane uvek tako da kada dođem ovde budem kod svoje kuće, kao što će za svakog mog brata ili sestru u Crnoj Gori moja vrata u Srbiji ostati uvek otvorena, bez obzira da li živimo u jednoj ili u dve države", rekao je Protić.

Gradonačelnici šest gradova iz zemalja Evropske unije i čelnici demokratskih opština u Srbiji, Crnoj Gori i na Kosovu u ponedeljak će u Briselu razgovarati o tome kako "osnažiti dijalog" i povećati dostave pomoći Nišu, Novom Sadu, Pančevu, Podgorici, kao i Gnjilanu, Suvoj Reci i Leposaviću. Taj susret će biti i prilika da "primaoci pomoći zajedno s donatorima utvrde i kakav će ubuduće u tome biti strategijski pravac", saopštili su u Briselu izvori Pakta stabilnosti za jugoistočnu Evropu.

Sastanak se održava u okviru "inicijative iz Segedina", koji su oktobra prošle godine pokrenuli Pakt stabilnosti za jugoistočnu Evropu i mađarska vlada, sa ciljem da se obezbedi direktna podrška i pomoć gradova EU sa opštinama sa demokratskom vlašću u SRJ. Sastanku će prisustvovati gradonačelnici Barselone, Dortmunda, Konstanca, Lila, Bolonje i Atine i njihove kolege iz Niša, Novog Sada, Podgorice, kao i predstavnici lokalnih vlasti UN u Leposaviću, Gnjilanu i Suvoj Reci.

Pored koordinatora Pakta stabilnosti Bode Hombaha i visokog predstavnika za spoljnu i bezbednosnu politiku EU Havijera Solane, na skupu će učestvovati i zvaničnici Saveta Evrope, evropskih nevladinih organizacija, Saveta opština i regiona Evrope, predstavnici vlada i organizacija lokalnih vlasti Švedske, Nemačke, Velike Britanije i Mađarske, kao i šef UNMIK-a Bernar Kušner. Kako je najavljeno, Kušner će zatražiti na sastanku od zvaničnika Evropske unije u Briselu da ispune obećanja za napredak političkog procesa i razvoj Kosova, javili su prištinski elektronski mediji na albanskom jeziku.

Francusko Ministarstvo inostranih poslova savetuje Francuzima da ne idu na odmor u SRJ, piše u nedelju francuska štampa. Ministarstvo je izdalo kartu sveta sa turističkim odredištima u kojima bi bilo "opasno letovati zbog političke nestabilnosti", a koju objavljuju svi francuski listovi. Odredišta su podeljena u dve zone - prva, u kojoj je i SRJ, jeste zona u koju se ne savetuje odlazak izuzev za neodložne poslove, a u drugoj zoni su zemlje koje treba "apsolutno izbegavati". SRJ i Albanija su jedine evropske zemlje označene na karti i nalaze se u prvoj zoni. U prvoj zoni su jos Kolumbija, Alžir, Nigerija, Angola, Irak, Eritreja i neke druge zemlje, a u drugoj su, između ostalih, Avganistan, Tadžikistan, Jermenija, Kavkaske republike Ruske federacije, Kongo, Etiopija, Somalija, Filipini i Istočni Timor.

Šef kluba poslanika Jugoslovenske levice (JUL) u jugoslovenskom parlamentu živko Šoklovački ocenio je da su zaključci crnogorskih vlasti i srbijanske opozicije o nepriznavanju ustavnih promena doneti pod stranim "patronatom" i da one "niti pomažu niti odmažu". Šoklovački je za agenciju Beta rekao da su zaključci koje su predstavnici opozicije Srbije i crnogorskih vlasti usvojili na Svetom Stefanu "verovatno sastavljeni pod patronatom njihovih mentora, koji ni sami ne mogu da kažu da je u pitanju nedemokratičnost ustavnih promena, već im jednostavno ne odgovaraju".

Jugoslovenski komitet pravnika za ljudska prava uputio je predsedniku SRJ Slobodanu Miloševiću, predsedniku Srbije Milanu Milutinoviću, premijeru srbijanske vlade Mirku Marjanoviću i predsedniku srbijanskog parlamenta Draganu Tomiću pismo u kom ukazuje na nezakonito izbacivanje novinara nezavisnih medija sa prošlonedeljnog zasedanja Skupštine na zahtev poslanika Srpske radikalne stranke (SRS).

Član Komiteta pravnika Dušan Ignjatović je za B2-92 tim povodom izjavio: "Upozorili smo da ne samo da se radi o uskraćivanju ljudskih prava već da prema Krivičnom zakonu SRJ i Krivičnom zakonu Republike Srbije postoji krivično delo koje se zove povreda ravnopravnosti prava građana - da se uskraćuje pravo ljudima koje oni imaju Ustavom. Po Ustavu svako ima pravo na rad, a takođe prema ovom Zakonu o javnom informisanju ljudi imaju pravo da budu informisani. Zahtevali smo da oni upotrebe svoj autoritet da se sa takvom praksom prestane. U ovom apelu predsednicima pridružili su nam se još dvanaest nevladinih organizacija. Mi očekujemo da će se apelu pridružiti i druge nevladine i druge organizacije."

Grupa nepoznatih mladića pretukla je sinoć u Šapcu dvojicu aktivista Demokratske stranke, invalida, i nanela im teške telesne povrede, javlja Beta. Pretučeni Marko Vuković i Marin Barjaktarević nalaze se u bolnici. Vuković ima naprsnuće rebra, a Barjaktarević je zadobio unutrašnje povrede. Jedan od pretučenih, Marko Vuković rekao je novinarima da su njega i Marina Barjaktarevića oko ponoći napali mladići, koje su prethodno videli kako lepe plakate Socijalističke partije Srbije.

Vuković i Barjaktarević su invalidi treće kategorije i kreću se uz pomoć štaka. Prema rečima Vukovića, napadači su ih najpre zaustavili povicima: "Stoj, milicija", a potom su im izbili štake iz ruku, oborili ih na zemlju, a potom ih tukli ortopedskim pomagalima. "Štake uz pomoć kojih smo se kretali pukle su od siline udaraca", izjavio je Vuković iz bolničke postelje. On smatra da su povod za napad bile majice sa oznakama DS, koje su nosila njih dvojica. Na mestu napada, u ulici u kojoj žive čelnici lokalnog SPS-a, brzo se pojavila i patrola policije ali, prema izjavama pretučenih aktivista, nije želela da krene u poteru za napadačima.

Policija je večeras u Pirotu zabranila fudbalsku utakmicu između aktivista pokreta "Otpor" i odbornika Skupštine opštine Pirot, predstavnika vladajuće koalicije "Zajedno za Pirot", javlja Beta. Policija je pre početka utakmice, koja je trebalo da bude održana u centru grada, privela deset aktivista "Otpora" i u policijski kombi unela golove za mali fudbal. Među privedenima je i lokalni funkci oner i glavni i odgovorni urednik Radio Pirota Momčilo Đurđić.

Utakmica je trebalo da bude održana u centru grada na male golove, u okviru akcije "U zdravom telu zdrav duh". Tokom akcije trebalo je da bude organizovano i prikupljanje potpisa za peticiju za smenjivanje predsednika Fudbalskog saveza Jugoslavije Miljana Miljanića. Momčilo Đurđić je tražio od policajaca objašnjenje zašto su "otporaši" privedeni i zašto nije održan performans "U zdravom telu zdrav duh" ali je nakon rasprave, i on je priveden. Stotinak građana, među koji ma i roditelji privedenih, okupilo se ispred policijske stanice nakon privođenja, tražeći puštanje privedenih. Više od deset policajaca potom je zapretilo okupljenima da će, ako se ne raziđu, primeniti silu, nakon čega su se demonstranti razišli.

Pet beogradskih porodica, čiji su članovi prošle godine poginuli u NATO bombardovanju zgrade Radio-televizije Srbije u Beogradu, podnelo je tužbu Evropskom sudu za ljudska prava protiv britanske vlade, piše danas londonski dnevnik "Sandej tajms", prenosi Beta. Tužba je podneta posredstvom britanske advokatske kompanije "Fišer, Džons i Grinvud" iz Kolčestera. "Mi smo deo međunarodne grupe advokata koji su zabrinuti za ljudska prava porodica, koji zastupaju porodice bez naknade", navode advokati. Tužba je podneta na osnovu Evropske konvencije za lju dska prava, koja u drugom članu garantuje "pravo na život". Za tužbu protiv britanske vlade ima, smatraju advokati, dovoljno materijala u do sada objavljenim međunarodnim dokumentima. Istraživanja Amnesti internešenela i Hjuman rajts voča su pokazala da je bombardovanje RTS-a bilo "ratni zločin". Britanski advokat Mark Litman je, na osnovu sopstvenog istraživanja, svedočio pred parlamentarnim komitetom za spoljnu politiku da bombardovanje "nije imalo osnovu u međunarodnom pravu", niti u pravnoj praksi.

Partija za demokratsko delovanje saopštila je u nedelju danas da je nakon eksplozije u opštini Preševo došlo do masovnih pretresa stanova i pritvaranja Albanaca, javlja Beta. U saopštenju, koje je je potpisao lider PDD-a i predsednik opštine Preševo Riza Halimi, navodi se da su pojačani kombinovani vojno-policijski punktovi na području te opštine. "Poslednjih dana, posle serije eksplozija, brojni Albanci su privedeni a njihove kuće preteresene, čime se povećavaju političke tenzije", navodi PDD. "Na ovaj način bez formalnog objavljivanja, uvodi se vanredno stanje na području ove opštine", navodi se u saopštenju i dodaje da se "Albanci ugrožavaju elementranih prava u opštinama Preševo, Bujanovac i Medveđa" i da se "albansko stanovništvo nalazi u vrlo lošoj ekonomskoj situaciji". Izvori bliski Ministarstvu unutrašnjih poslova potvrdili su u četvrtak da je u okolini sela Končulj, u opštini Bujanovac zabeležena tri incidenta u protekla 24 časa u kojima je poginula jedan osoba albanske nacionalnosti.

Član Srpskog nacionalnog veća (SNV) Kosova i Metohije Rada Trajković izjavila je da je "izvesno da Srbi iz centralnog Kosova neće izaći ni na popis stanovništva ni na lokalne izbore u pokrajini". "Ostajemo pri stavu da su izbori nemogući jer ljudska prava nisu zaštićena", kazala je ona.

Prema njenim rečima, SNV Leposavića, koje je u sastavu SNV Kosovske Mitrovice, odlučio je da izađe na izbore zato što Srbi u toj opštini čine većinu. "Tražili su od nas podršku da kao grupa građana izađu na izbore i mi smo im tu podršku dali. Jasno je zašto oni hoće na izbore. Srbi su tu većina i ako ne izađu postoji opasnost da izgube opštinu", zaključila je Rada Trajković.

prethodni dan

Nedelja, 16. jul

naredni dan