prethodni mesec J u l naredni mesec

prethodni dan Subota, 15. jul naredni dan

Vlada Crne Gore uputila je Savetu bezbednosti UN dokument o odnosima sa Srbijom, kao i Rezoluciju o zaštiti prava i interesa Crne Gore i njenih građana, koju je, posle promena Ustava SR Jugoslavije, crnogorski parlament usvojio 9. jula. Dokument je dostavljen svim članicama UN preko misije Slovenije u svetskoj organizaciji.

U dokumentu se naglašava da se savezni organi koriste ne samo protiv volje crnogorskih legalnih vlasti, već i protiv Crne Gore, "s namerom da je ekonomski i generalno iscrpljuju, politički destabilizuju i svrgnu demokratski izabranu vlast, bez ustezanja od pokušaja da se izazovu unutrašnji sukobi ili građanski rat". Podseća se da su pregovori u vezi s kosovskom krizom, koji su okončani neuspehom i doveli do NATO bombardovanja, održani bez predstavnika crnogorske vlasti. Vrhovni savet odbrane, kako se navodi, donosio je odluke bez učesća predsednika Crne Gore Mila Đukanovića, a te odluke imale su "teške posledice za ljudske živote, materijalnu štetu, privrednu i ukupnu aktivnost i razvoje Crne Gore i njenu međunarodnu saradnju".

U dokumentu se ističe da su predstavnici legalne vlasti Crne Gore uklonjeni iz svih institucija federalne države i ocenjuje da se rad tih organa prvenstveno koristi protiv inetersa Crne Gore. To je slučaj, kako se navodi, s mnogim saveznim organima: unutrašnjim i spoljnim poslovima, odbranom, finansijama, spoljnom trgovinom, carinom, centralnom bankom...

Uprkos dijametralno suprotnim političkim opcijama u Srbiji i Crnoj Gori i potpuno neravnopravnim međusobnim odnosima, Crna Gora je pokazala konstruktivan pristup, kao i želju da bude u dobrim odnosima sa Srbijom i da sačuva neki vid zajednica s njom, navodi se u tom dokumentu. Upozorava se, međutim, da su se državne vlasti Srbije oglušile o sve inicijative i predloge Crne Gore, jer im "sadašnji odnosi dominacije više odgovaraju".

"I na unutrašnjem i na spoljnom planu, rukovodstvo Srbije očigledno ne namerava da odustane od svoje sadašnje orijentacije, koja je, nakon četiri rata, ogromnih patnji ljudi i štete nanesene ekonomiji i potpune međunarodne izolacije, dovela zemlju do potpunog kolapsa", kaže se u dokumentu crnogorske vlade upućenom Savetu bezbednosti UN.

Potpredsednik vladajuće crnogorske Demokratske partije socijalista (DPS) Svetozar Marović najavio je razgovore s najjačim opozicionim strankama u Crnoj Gori - Socijalističkom narodnom partijom (SNP) i Liberalnim savezom (LS), o očuvanju mira i unapređenju demokratije u toj republici.

"DPS ne želi da odugovlači i samo retorički koristi izraze da je za demokratiju, za dijalog i razgovore. Nudimo da razgovori s opozicionim partnerima počnu već iduće nedelje, što znači da ćemo razgovarati s kolegama iz SNP-a i LS-a", rekao je Marović u izjavi koju danas prenose podgorički mediji. On je rekao da će se ti razgovori voditi bilateralno, kako bi se videlo šta se može zajednički uraditi da se u Crnoj Gori očuva mir i unapredi demokratija, kako bi ljudi u Crnoj Gori imali više "sigurnosti za svoje živote i sudbine".

Potpredsednik Socijalističke narodne partije (SNP) Crne Gore Predrag Bulatović više je puta ponovio da danas u Crnoj Gori postoji "pat pozicija", što neminovno nameće potrebu dijaloga između te partije i crnogorskih vlasti. On je rekao da su iz te "pat pozicije" u Crnoj Gori već krenula dva divergentna politička pravca koje vode najjače crnogorske partije - DPS i SNP.

Predstavnici crnogorskih vladajućih stranaka Demokratske partije socijalista (DPS) i Narodne stranke (NS) Crne Gore i predstavnici opozicionih stranaka iz Srbije u petak su na Svetom Stefanu odlučno odbacili promene Ustava SRJ i saglasili se da je potrebno formulisati nova konstitutivna rešenja na bazi platforme crnogorske vlade o preuređenju odnosa između dve jugoslovenske republike. Razgovori na Svetom Stefanu, međutim, nisu rezultirali zajedničkim stavom o predstojećim saveznim izborima.

Premijer Crne Gore Filip Vujanović pročitao je zajedničko saopštenje učesnika razgovora koje ima 7 tačaka i u kojima se kaže:

1. Demokratski preuređena državna zajednica Crne Gore i Srbije u zajedničkom je interesu građana Crne Gore i Srbije.

2. Državna zajednica može da zadovolji interese svojih građana samo ako je demokratska, potpuno uključena u evropske integracije i sa institucijama koje su usklađene sa evropskim standardima.

3. Državna zajednica može da funkcioniše na uspešan i demokratski način samo uz puno uvažavanje specifičnih interesa Crne Gore i Srbije, sa čvrstim institucionalnim garancijama, onog stepena samostalnosti koji Crna Gora i Srbija smatraju neophodnim.

4. Da bi se ostvarila takva demokratska državna zajednica neophodna su nova konstitutivna rešenja čiju bi polaznu osnovu činila Platforma Vlade Crne Gore o novim odnosima Crne Gore i Srbije.

5. Demokratske snage Crne Gore i Srbije najoštrije osuđuju i odlučno odbacuju ustavne promene koje su u julu ove godine sprovedene na nelegalan i protivustavan način. U tom smislu, razumemo i uvažavamo stavove iznete u Rezoluciji crnogorske skupštine.

6. Demokratske promene u Srbiji, kao i dosledno primenjena Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN o Kosovu, su uslov da Kosovo i Metohija ostanu integralni deo Srbije.

7. Demokratske snage Crne Gore i Srbije će zajednički raditi na uspostavljanju stabilne, uspešne i evropske državne zajednice Crne Gore i Srbije. Biće to najbolji odgovor na pokušaje destruktivnih političkih grupacija da zaustave napredak i da zarad očuvanja sopstvenih privilegija našu zemlju zauvek zadrže u izolaciji od sveta.

Novinari podgoričkih "Vijesti" iskoristili su boravak lidera srpske opozicije na Svetom Stefanu, povodom sastanka sa vladajućim strankama Crne Gore, da im postave sledeće pitanje: "Da li biste podržali nezavisnost Crne Gore?"

Predsednik Demokratske stranke Zoran Đinđić: "Zalažem se za suverenu Srbiju i suverenu Crnu Goru odnosno njihovu zajednicu suverenih država. To je u interesu obe države. Srbija i Crna Gora su sudbinski vezane bez obzira na državnu formu. Jedna politička generacija to ne može da promeni, a nama je važna ta veza. Interes Srbije je da obe države budu suverene i neka niko u Crnoj Gori ne misli da je to ustupak. U Srbiji ne postoji većina za unitarizaciju, već za jasno definisanje interesa obe države. Jugoslavija koju pravi Milošević negira i Srbiju i Crnu Goru. Samostalnost ima samo on, a ovo drugo ne treba ni da postoji."

Predsednik Pokreta za demokratsku Srbiju Momčilo Perišić: "Znam pouzdano da narod i državni vrh Crne Gore ne žele da odu iz Jugoslavije, ali, takođe, ne žele da žive pod Miloševićevom diktaturom. Nadam se da ćemo u razgovoru u nekom narednom periodu doći do racionalnog rešenja koje će biti najoptimalnije za građane Crne Gore i Srbije."

Predsednik Socijaldemokratije Vuk Obradović: "Ne treba zbog Slobodana Miloševića, ma koliko zla naneo svima, rušiti nešto što je vekovima stvarano."

Predsednik Demokratske stranke Srbije Vojislav Koštunica: "Slažem se sa opcijom nezavisne Crne Gore ako je narod za nju. Za isto se može opredeliti i narod u Srbiji, što se i previđa. Teško je urediti odnose u federaciji, pogotovo kad je jedna federalna jedinica tako velika, a druga tako mala. Ja sam za apsolutno poštovanje volje naroda na referendumu. Volja naroda nije poštovana 1992.godine, jer je u Crnoj Gori tada održan kvazi referendum, a u Srbiji se ni to nije desilo. Razgovaraćemo o pretpostavkama za izjašnjavanje naroda i o tome kako tu državu urediti, ako se narod izjasni za nju."

Predsednika Socijaldemokratske unije žarko Korać: "Legitimno pravo Crne Gore je da odlučuje hoće li živeti samostalno ili sa Srbijom. Ako je Crna Gora imala svoju državu u 19. veku, onda ima pravo da je pravi kad hoće. Kao neko ko je na demokratskoj sceni Srbije prijatelj Crne Gore samo mogu sa simpatijama da podržim svaku odluku koju crnogorski narod donese."

Predsednik Demohrišćanske stranke Srbije Vladan Batić: "Mora se poštovati volja građana, jer su oni nosioci suvereniteta. Ako ova država treba i dalje da posrće onda ne vidim razloga da Crna Gora sledi put kojim ide Srbija. Zašto bi Crna Gora bila talac ovakve Srbije."

Predsednik Građanskog saveza Srbije Goran Svilanović: "Svaka odluka doneta u demokratskom ambijentu je prihvatljiva. Zajednici Srbije i Crne Gore ima mesta ukoliko postoji iskreni napor i u Srbiju i u Crnoj Gori da se tako nešto dogodi. U ovakvim okolnostima niko od nas nema pravo da govori bilo kome u Crnoj Gori šta mu je činiti. Otvoren sam za svaki rasplet."

Kopredsednik "Nove Srbije" Milan St. Protić: " Sve što je volja građana Crne Gore je za mene najviši zakon, ali se brinem da dok je Milošević na vlasti u Beogradu bilo kakvo ostvarivanje interesa Crne Gore može da izazove velike sukobe i u Crnoj Gori i u Srbiji. Ako većina naroda u Crnoj Gori zaista želi nezavisnu državu, mi nemamo tome šta da dodamo. Mislim da to ne bi bila smetnja budućim odnosima, ali da je mnogo bolje da ostanemo u zajednici."

Informativna služba Druge armije Vojske Jugoslavije demantovala je juče da je komandant Druge armije (deluje na području Crne Gore) VJ general-pukovnik Milorad Obradović pretrpeo infarkt i navela da će se on, nakon lakših zdravstvenih smetnji, vratiti redovnim dužnostima.

"Komandant Druge armije VJ general-pukovnik Milorad Obradović primljen je ovih dana na Vojnomedicinsku akademiju u Beogradu zbog lakših vertiginoznih smetnji (vrtoglavica), koje su izazvane afekcijom slušnog nerva. Posle kratkotrajnog bolničkog tretmana smetnje su otklonjene i general Obradović se ubrzo vraća svojim redovnim dužnostima", navodi se u saopštenju.

Podgorički mediji su preneli da je general Obradović pretrpeo infarkt i da je zbog toga prebačen na VMA.

Načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije general-pukovnik Nebojša Pavković obišao je jedinice Druge armije VJ, na teritoriji Crne Gore, prenosi agencija Beta. U saopštenju se navodi da je u komandi Druge armije u Podgorici održan sastanak kolegijuma načelnika Generalštaba na kojem su "izdati zadaci za realizaciju planiranih aktivnisti u narednom periodu".

Razrešeni sudija Vrhovnog suda Srbije Leposava Karamarković ocenila je danas da je "uporno i dosledno" gašenje Društva sudija Srbije pravi razlog za nedavno razrešenje 18 sudija iz Beograda i Požarevca. Karamarković je odbacila kao neistinite tvrdnje o političkoj aktivnosti rezrešenih sudija koje su predsednik Vrhovnog suda Srbije Balša Govedarica i republički ministar pravde Dragoljub Janković naveli u predlogu, odnosno obrazloženju Skupštini Srbije zahteva za razrešenje beogradskih i požzarevačkih sudija.

Navodeći da niko od razrešenih sudija nije član bilo koje političke stranke, te da su isključivo delovali u zaštiti zakonitosti i struke, Karamarković je optužila Govedaricu i Jankovića da su upravo oni uveli politiku "na velika vrata" pred sudsku profesiju.

Ona je ocenila da deo odgovornosti za "grubo i nezakonito razrešenje sudija" snose i udruženja pravnika Srbije i Jugoslavije, koja se pasivno drže od početka akcije osporavanja legitimnosti postojanja Društva sudija, kao kolektivnog člana Udruženja pravnika Srbije. Leposava Karamarković ocenila je da posebnu odgovornost imaju kolege sudije, naročito Vrhovnog suda Srbije. Ona ih je optužila da "mirno, bez glasa protesta i otpora, kao da ih se to ne tiče" i premda im "poziv primena i zaštita zakona", "prate grubu uzurpaciju svojih ovlašćenja i odriču se svoje nezavisne sudske vlasti ustanovljene Ustavom i Zakonom o sudovima".

Karamarković je podsetila da je taj zakon, saglasno ustavnom principu podele vlasti i nezavisnosti sudova, propisao da samo sudska vlast, koju "vrše sve sudije Vrhovnog suda Srbije, utvrđuje postojanje uslova za razrešenje sudije". Ukazala je da predsednik suda nema pravo da traži da Skupština Srbije razreši bilo kog sudiju, iz bilo kog razloga, sve dok Opšta sednica Vrhovnog suda Srbije ne utvrdi postojanje razloga za razrešenje.

Savezna vlada je na jučerašnjoj sednici razmotrila pojačavanje finansijskih sankcija Evropske unije (EU) protiv SRJ i objavljivanje takozvane "bele liste" preduzeća iz Srbije kojima je dozvoljeno poslovanje sa EU, saopštilo je Savezno ministarstvo za informisanje.

"Jugoslovenski privrednici nisu podnosili prijave i molbe da dođu na 'belu listu', kako je želela EU, što predstavlja novu potvrdu promašenosti njene politike prema našoj zemlji", zaključila je Vlada i naglasila "neophodnost da se pooštri kontrola poslovanja svih privrednih subjekata" u SRJ, " koji su obavezni da u svom poslovanju dosledno primjenjuju zakone SRJ". Navodi se da su "državni organi SRJ već preduzeli neophodne mere da se saniraju posledice ove, sa stanovišta međunarodnog prava, nezakonite odluke". Konstatovano je da je pozitivnim merama EU obuhvaćeno svega 190 firmi i da su više od polovine njih u stvari strana predstavništva ili preduzeća sa mešovitim kapitalom.

"Pritom je EU vodila računa o mogućnostima izvoza svoje robe, omogućavajući poslovanje preduzećima koja su sa stanovišta učešća u društvenom proizvodu naše zemlje potpuno beznačajna, dok se na 'crnoj listi' nalaze sva preduzeća od kojih suštinski zavisi ekonomski položaj i socijalna stabilnost svih građana naše zemlje", navodi se u saopštenju.

Na Novom groblju u Beogradu danas je održan šestomesečni pomen Željku Ražnatoviću Arkanu, ubijenom 15. januara ove godine u beogradskom hotelu "Interkontinental". Pomenu su prisustvovali Ražnatovićeva deca, supruga Svetlana, pripadnici Srpske dobrovoljačke garde, čiji je bio komandant, kao i fudbaleri Fudbalskog kluba "Obilić", čiji je bio predsednik. Opelo je održano u prisustvu nekoliko stotina ljudi.

Ražnatović je ubijen 15. januara ove godine u beogradskom hotelu "Interkontinental". Tada su ubijeni i Milenko Mandić i Dragan Garić. Beogradski dnevnik "Politika" pisao je pre dva dana, pozivajući se na pouzdane izvore, da je istraga o tom trostrukom ubistvu završena i da će optužnica protiv deset okrivljenih biti podignuta sredinom sledeće nedelje.

Četvorica francuskih vojnika iz sastava KFOR-a koji su u petak uhapšeni u demilitarizovanoj zoni u Srbiji oslobođeni su u subotu, rekao je portparol KFOR-a Meriadek Rafre, javlja Beta. Prema njegovim rečima, srpska policija je uhapsila trojicu vojnika i jednog podoficira multinacionalne brigade Sever, koji su bili na zadatku u regionu Zubinog Potoka, zbog toga što su greškom prešli administra tivnu granicu između Srbije i Kosova.

Osmatračnica koju podižu vojnici KFOR-a kod Lipljana, na Kosovu, uništena je u subotu rano ujutru u raketnom napadu, saopštio je KFOR, prenosi Beta. Predstavnik za štampu za centralni vojni sektor KFOR-a, kapetan Kat Harli, rekao je da se smatra da su napadači ispalili jedan projektil iz minobacača M-80 na osmatračnicu koja se nalazi tri kilometra od Lipljana. Prema rečima portparola KFOR-a majora Skota Slejtena, toranj je uništen sa udaljenosti od 30 do 50 metara. Osma tračnicu su gradili finski vojnici, na glavnom putu između Prištine i Skoplja. U vreme napada niko od osoblja KFOR-a nije se nalazio u osmatračnici, kazao je Hurli.

Ruski ambasador u Ujedinjenim nacijama (UN) Sergej Lavrov je, na preksinoćnoj sednici Saveta bezbednosti, oštro kritikovao KFOR i Civilnu misiju UN na Kosovu i optužio ih da ne čine dovoljno u sprečavanju militantnih Albanaca koji zastrašuju Srbe. On je ocenio da povećano nasilje onemogućava održavanje slobodnih izbora.

"Rusija je veoma jasno stavila do znanja da ne može da podrži održavanje lokalnih izbora na Kosovu ove godine", rekao je Lavrov. "U principu, mi nismo protiv takvih izbora, ali ne možemo zatvoriti oči pred činjenicom da do sada ni minimum neophodnih uslova nije stvoren da ti izbori budu slobodni, fer i demokratski", izjavio je ruski ambasador u UN.

Da bi se održali slobodni izbori treba, između ostalog, osigurati bezbednost za sve kao i bezbedan povratak izbeglica, kazao je Lavrov i dodao da o održavanju izbora ne treba da odlučuju zvaničnici UN na Kosovu, već Savet bezbednosti. Ruski ambasador je upozorio da se u novoj kosovskoj policiji nalaze osobe sa kriminalnim dosijeima i optužio UN što ne reaguju.

Jedinica od oko 120 američkih policajaca obučenih za terorizam doputovala je početkom meseca na Kosovo, odakle će početi napade na policiju u južnoj Srbiji i srpske enklave u pokrajini, objavila je državna agencija Tanjug. Kako danas prenosi beogradska "Politika", agencija navodi da je ta grupa obuku završila u vojnom logoru Fort Breg u Severnoj Karolini. Policijaci-teroristi naučili su "kako da na najbrutalniji način likvidiraju" ljude i da tečno govore srpski i albanski jezik, dodaje se u tekstu, datiranom iz Prištine.

"Kao i svi psi rata, naoružani su do zuba... praksu su sticali u Čečeniji", a sada su smešteni su u američkoj bazi Bondstil, kod Uroševca, piše agencija. U zemlju su navodno ušli iz Albanije, preko prelaza Božaj. "Njihov cilj je jasan: učestalim napadima na pripadnike MUP-a Srbije u rejonu Preševa, Bujanovca i Medveđe... i terorističkim akcijama u getima na Kosovu u kojima još opstaju Srbi treba da produže agoniju, ubrzaju egzodus i izazovu reakciju srpskih snaga bezbednosti", piše u tekstu.

prethodni dan

Subota, 15. jul

naredni dan