prethodni mesec Jun naredni mesec

prethodni dan Četvrtak, 1. jun naredni dan

Goran Žugić, savetnik predsednika Crne Gore za nacionalnu bezbednost ubijen je sinoć oko 23 časa ispred svog stana u Bulevaru Save Kovačevića 7 u Podgorici. Kako piše podgorički dnevnik "Vijesti", prema nezvaničnim informacijama, Žugić je pogođen sa više hitaca u glavu iz automatskog oružja u trenutku kada je ulazio u zgradu.

Vijesti pišu da je Žugić sinoć, kao i obično, došao kući svojim automobilom "audi A6" (PG-12-93), i prišao zgradi sa dvorišne strane gde je parkirao vozilo. U trenutku ubistva čula su se tri pucnja. Policija je potpuno blokirala sve okolne ulice, ali je potera za ubicama još uvek bez rezultata.

Telo ubijenog Žugića u pratnji više desetina specijalaca prevezeno je u Klinički centar sat posle ponoći.

Žugićevo ubistvo izvedeno je po istom scenariju po kome je u poslednjih godinu dana u Beogradu likvidirano više desetina ljudi, a ubice nisu pronađene, navodi se u današnjem broju crnogorskog dnenvika i dodaje da je ovo je prvi politički atentat koji je na taj način izvršen u Crnoj Gori.

Goran Žugić je imao 39 godina. Važio je za jednog od najbližih i najpouzdanijih saradnika predsednika Đukanovića, čiji je savetnik za nacionalnu bezbednost bio od marta 1998. godine. Pre toga, bio je načelnik Centra za bezbednost u Herceg Novom i Podgorici.

Crnogorski predsednik Milo Đukanović ocenio je večeras da je ubistvo njegovog savetnika za bezbednost Gorana Žugića "teroristički akt sa političkim prizvukom". Govoreći na komemomoraciji u Podgorici, Đukanović je rekao da je onaj ko je sinoć pucao u Žugića izvršio "teroristički akt protiv demokratije u Crnoj Gori i protiv bezbednosti građana".

Đukanović je onima "koji danas možda zbog tog zločina likuju", poručio da "Crnu Goru niko neće pokolebati i obeshrabriti da nastavi sa vođenjem državne politike koja će tu republiku, kao stabilnu, demokratsku i otvorenu multietničku zajednicu, voditi putevima mira u društvo razvijenih evropskih zemalja. On je dodao da je "za takvu Crnu Goru živeo i Goran Žugić".

Đukanović je rekao da je Žugić dao veliki lični doprinos da se sačuva stabilnost i mir u Crnoj Gori, da se spasu ljudi od masovne pogibje i terorizma. "Uspevao je usplamtele da ohladi, nemoćne da zaštiti, naprasne da umiri, a jedino nije uspeo da zaštiti sebe", rekao je on.

Đukanović je kazao da je Crnoj Gori teško pao ovaj zločin, jer nije navikla na tako gnusna zlodela, jer u Crnoj Gori ljudi i u ovim teškim vremenima iskušenja pokušavaju da od neprijatelja prave prijatelje.

Sahrana Gorana Žugića obaviće se sutra na podgoričkom groblju Čepurci u 14 sati.

Predsednik Vrhovnog suda Crne Gore Ratko Vukotić ocenio je danas da je ubistvo Gorana Žugića "očigledno smišljeno" i da su se neka ubistva u Srbiji "dogodila na veoma sličan način". On je novinarima rekao da sinoćnji "atentat" na Žugića "upućuje na to da se talas identičnog nasilja iz Srbije pokušava preneti u Crnu Goru".

Vukotić je izrazio nadu da će MUP Crne Gore u rasvetljavanju ubistva Žugića biti "plodotvorniji" od MUP-a Srbije, za koji je kazao da "do sada nije rasvijetlio nijedno ubistvo".

Potpredsednik crnogorskog parlamenta i potpredsednik Socijaldemokratske partije Rifat Rastoder ocenio je danas da je ubistvo Gorana Žugića, prema raspoloživim informacijama, "klasični politički atentat". On je, u izjavi agenciji Beta, rekao da sinoćnje ubistvo savetnika crnogorskog predsednika za bezbednost ima sve karakteristike sličnih atentata u Srbiji.

"Pošto se ovaj gnusni akt dogodio uoči lokalnih izbora u Crnoj Gori i u 'špicu' krize odnosa Crne Gore i Srbije, bojim se da je riječ o najdirektnijem očajničkom pokušaju prelivanja revolverske politike iz Srbije u Crnu Goru, kako bi se stvorili uslovi za izgovor za eventualni pokušaj uvođenja vanrednog stanja u Crnoj Gori", rekao je Rastoder.

On je izrazio uverenje da će građani Crne Gore prepoznati posledice koje takva politika generira i da ćemo se "svi zajedno suprostaviti takvim pokušajima".

Socijalistička narodna partija (SNP) Crne Gore uputila je danas telegram porodici ubijenog Gorana Žugića, saopšteno je iz te stranke. Saopštenje je potpisao direktor SNP-a Vuksan Simonović.

Predsednik Liberalnog saveza (LS) i poslanik te stranke u crnogorskom parlementu Miroslav Vicković izjavio je danas da je LS "užasnut, ali ne i iznenađen" ubistvom savetnika crnogorskog predsednika Gorana Žugića. "LS je odavno upozoravao da će Podgorica neminovno postati drugi Beograd", rekao je Vicković novinarima. Po njegovim rečima, činjenica je da se i u Srbiji i u Crnoj Gori izgubila i ona poslednja tanka granična linija između politike i kriminala.

Sjedinjene Američke Države uputile su izraze saučešća Crnoj Gori povodom ubistva savetnika za bezbednost predsednika Mila Đukanovića, Gorana Žugića, saopštio je danas Stejt dipartment. Potrparol Stejt dipartmenta odbio je da spekuliše o tome ko je mogao ubiti Gorana Žugića, ali je ovo ubistvo povezao sa drugim aktima nasilja koji su se odigrali u Srbiji. "Jasno je da se to dogodilo u atmosferi straha i nasilja koje sprovodi Miloševićev režim u Beogradu", rekao je portparol Stejt dipartmenta Filip Riker. Vašington je saopštio da je bezbednost Crne Gore stvar od vitalnog interesa za Sjedinjenje države, podseća Rojters.

Zlatan Peručić, šef socijalista Palilule i Zoran Milošević, bivši predsednik Izvršnog odbora Skupštine grada Beograda, predvodili su danas desetočlanu delegaciju Vlade Srbije na sastanku sa zamenikom generalnog direktora GSP-a Petrom Ilićem, tehničkim direktorom mašinskih pogona Mišom Markovićem i tehničkim direktorom elektro-pogona Draganom Ivkovićem.

Nikola Šainović, visoki funkcioner Socijalističke partije Srbije je na današnjoj konferenciji za novinare rekao da je Vlada Srbije na današnjoj sednici donela odluku da preuzme GSP zato što je javni saobraćaj u Beogradu zapao u veoma tešku situaciju zbog "nesposobnosti" gradske uprave u Beogradu.

"Ovaj gest je akt velikog požrtvovanja Vlade Srbije i dokaz njene rešenosti da na svoja pleća preuzme probleme koji su u nadležnosti lokalnih vlasti", rekao je Šainović i dodao da je beogradska vlada "nanela veliku štetu sistemu javnog saobraćaja u Beogradu".

On je rekao da su "rad GSP pratile brojne kriminalne aktivnosti koje će sada izaći na videlo" i optužio beogradsku vladu da je "reketirala" privatne prevoznike u javnom saobraćaju.

Sredstvima beogradske takse koje već nekoliko meseci drži blokiranim i uz pomoć ruskog robnog kredita, Vlada Republike Srbije može do 1. septembra obezbediti 900 vozila u gradskom prevozu, rekao je danas Beti gradski sekretar za saobraćaj Tvrtko Gavranović.

"Sa 100 miliona dinara, koje bi izdvojila Vlada i 120 miliona dinara koliko GSP-u pripada od 350-400 miliona dinara blokirane gradske takse svi trenutni problemi GSP su rešeni", rekao je Gavranović i dodao "Ja ću da budem prinudni upravnik, ako mi neko da pare".

"Nadam se da će od ponedeljka Vlada Srbije preuzeti i gradsku vlast, pa će i to biti u redu", rekao je gradski sekretar za saobraćaj. Na pitanje da li misli ozbiljno kada kaže da će vlada u Srbiji preuzeti u ponedeljak vlast nad Beogradom, on je odgovorio potvrdno.Naslov: IO Skupštine grada Beograda o preuzimanju GSP

Izvršni odbor Skupštine grada Beograda najoštrije je osudio odluku Vlade Srbije o preuzimanju Gradskog saobraćajnog preduzeća i smatra je nezakonitom, saopštio je gradski sekretarijat za informisanje.

"Odluka republičke vlade nema osnova ni u jednom zakonskom propisu, već predstavlja političku samovolju vladajuće koalicije i kažnjavanje Beograđana zbog njihovog demokratskog izbora", ocenjuje se u saopštenju. Gradska vlada ističe da je GSP doveden u sadašnju situaciju "isključivo usled blokade i sankcija koje Vlada Srbije tri godine primenjuje prema Beograđanima, Skupštini grada i komunalnim preduzećima". Republička vlada nije dozvolila da budu povećane cene gradskog prevoza pune četiri godine, iako su u međuvremenu cene goriva i rezervnih delova uvećanje nekoliko desetina puta, podseća se u saopštenju i dodaje da je "republičko monopolsko preduzeće Jugpetrol isporučivalo GSP-u samo trećinu potrebnih količina goriva", kao i da "više od tri meseca vlada Mirka Marjanovića ne dozvoljava Gradu da koristi preko tri stotine miliona dinara iz gradske takse".

Gradska vlada protestuje što nije dobila odluku Vlade Srbije nego je o preuzimanju GSP-a saznala iz izveštaja sa konferencija za novinare SPS-a i SRS-a. "To je još jedan dokaz o postojanju partijske države i najgrubljem kršenju pravnih normi", zaključuje se u saopštenju gradske vlade.

Dvojici pripadnika obezbeđenja predsednika Srpskog pokreta obnove (SPO) Vuka Draškovića danas je određena kazna zatvora od po 45 dana i oni su odmah upućeni na izdržavanje u zatvor u Padinskoj Skeli, rekla je agenciji Beta Ivana Primović, zastupnik osuđenih.

Dragan Janković i Šakoje Stanišić saslušani su pred dežurnim istražim sudijom Slobodanom Miloševićem, koji ih je kaznio zbog prekršaja u vezi sa nošenjem oružja, rekla je Ivana Primović.

Janković i Stanišić uhapšeni su juče, zajedno sa još dvojicom pripadnika obezbeđenja SPO-a Draženom Grkinićem i Gojkom Femićem, na beogradskom aerodromu, gde su došli da sačekaju Vuka Draškovića, koji se vratio iz Moskve.

Pokret Otpor saopštio je da su u gradovima širom Srbije i danas hapšeni njegovi aktivisti, dok su njihovi stanovi pretresani i oduziman im propagandi materijal. "Jutros, oko devet časova, policija je u Smederevu sa nalogom za pretres došla u stan aktiviste Vladimira Gošića. U stanu su tražili oružje i, pošto ga nisu našli, oduzeli su sav propagandni materijal koji se nalazio kod Gošića", navodi se u saopštenju.

"U Zrenjaninu je jutros oko osam časova priveden aktivista Milan Dojkov, kome su uzeti otisci prstiju, fotografisan je i otvoren mu je kriminalni dosije. Dojkov je pušten oko devet časova", kaže se u saopštenju. Nakon dva časa provedena u policiji, jutros u devet pušten je i aktivista Otpora iz Subotice, Jožef Ujvari. Njemu su, prema navodima Pokreta, takođe uzeti otisci prstiju, fotografisan je i otvoren mu je kriminalni dosije.

U prepodnevnim časovima, policija je u Ljigu dolazila na kućnu adresu dvojice maloletnika, M.M. (1986) i D.G. (1989), gde ih je uputila direktorka osnovne škole Dana Radivojević. "Policija je ispitivala i njihove roditelje, sa obrazloženjem da su njihova deca crtala pesnice po školi", saopštava Otpor

Policija u Nišu danas je privela trojicu članova udružene omladine opozicionih stranaka - Miodraga Ilića, Predraga Miladinovića i Bojana Mitića. Predstavnik Kriznog štaba za odbranu medija od terora Vladimir Cvetković pozvao je sve nevladine organizacije, sindikate, predstavnike gradske vlasti i građane, da se okupe ispred SUP kako bi branili privedene".

Predsednik Demokratske stranke Zoran Đinđić izjavio je današnjem Blicu da se Savez za promene složio sa predlozima pokreta Otpor, ali da smatra da celu akciju treba proširiti. I kopredsednik Nove Srbije Velimir Ilić uputio je danas podršku pokretu Otpor i ocenio da je ta organizacija "vidno isprednjačila" u borbi za demokratske promene.

Bratislav Stamenković, predsednik Narodnog parlamenta iz Leskovca, priveden je na informativni razgovor jutros nešto posle 9 časova, saopštio je Narodni parlament. Policajce su interesovali podaci vezani za održavanje tribine koju je sinoć u Leskovcu organizovao Narodni parlament. Stamenković je posle sat vremena pušten, uz obrazloženje da je priveden zato što tribina nije bila prijavljena.

Zamenik opštinskog javnog tužioca Ljubiša Nikolić obavestio je Okružni odbor SPO Leskovac da odbacuje krivičnu prijavu protiv Božidara Vučkovića, predsednika Okružnog odbora SPS Leskovac zbog uvreda i kleveta koje je Vučković izrekao na račun SPO. "Ovakva odluka još jednom potvrđuje da u ovom gradu postoje nedodirljivi ljudi, ljudi za koje ne postoje i ne važe zakoni, ljudi protiv kojih niko u leskovačkom pravosuđu ne sme da pokrene odgovarajući postupak," navodi se u saopštenju OO SPO Leskovca. SPO poziva sudije Opštinskog suda u Leskovcu da se odupru pritiscima režima, da primene Ustav i zakone ove zemlje i osude Božidara Vučkovića za krivično delo klevete.

"Okružni odbor SPO Leskovac, Opštinski odbori SPO Leskovac, Vučje i Grdelica i ja kao narodni poslanik i odbornik SO Leskovac podnećemo Ustavnom sudu SR Jugoslavije Ustavnu žalbu na odluku Izvršnog odbora SO Leskovac o uvođenju blok tarife za plaćanje utrošene vode, a Ustavnom sudu Srbije zahtev za ocenu ustavnosti i zakonitosti ove odluke," rekla je na konferenciji za štampu u četvrtak, Bojana Ristić, narodni poslanik i član Predsedništva SPO.

"Naš pravni savet će razmotriti mogućnost tužbe protiv SO Leskovac zbog neustavno naplaćenih blok tarifa za utrošenu vodu u prethodnih nekoliko godina kojima su od građana grubim narušavanjem osnovnih postulata pravnog sistema uzeta ogromne količine novca," istakla je Bojana Ristić.

Predstavnici opozicionih stranaka i koalicija će u prostorijama Demokratskog centra u Beogradu sutra održati novi sastanak. Na sastanku će se, prema najavama, razgovarati o daljoj strategiji, a trebalo bi odrediti i novog koordinatora opozicije. U narednom periodu bi neko iz Srpskog pokreta obnove (SPO) trebao da preuzme tu funkciju.

Gvozden Rosić, član rukovodstva SPO, izjavio je da ne može da kaže kada će SPO preuzeti koordinatorsku ulogu "jer to zavisi od internog dogovora opozicionih stranaka".

Aktivista "Otpora" Ivan Marović najavio je danas da će predstavnici ove organizacije prisustvovati sutrašnjem sastanku opozicionih partija i koalicija. Na tom sastanku u sedištu Demokratskog centra on očekuje izjašnjavanje o planu aktivnosti, koji je opoziciji predložio "Otpor". Marović je rekao FoNetu da sutra očekuje konkretan odgovor opozicije da li prihvata taj plan.

Predsednik Vojnog suda u Nišu Vukadin Milojević izjavio je juče da je Miroslavu Filipoviću, dopisniku beogradskog dnevnog lista Danas i agencije AFP iz Kraljeva, produžen pritvor i da se protiv njega nastavlja istraga. Filipović se tereti za krvično delo špijunaže i širenja lažnih vesti.

Veće Vojnog suda je odbilo žalbu Filipovićevog branioca, advokata Gorana Draganića, koja je uložena 29.maja. Filipović u pritvoru, po zakonu, može ostati najduže do 18.juna, kaže advokat Draganić.

Beogradski nedeljnik "NIN" i glavni i odgovorni urednik tog lista Stevan Nikšić kažnjeni su danas po Zakonu o informisanju sa ukupno 230.000 dinara. Prekršajni sudija Slavica Kajganić kaznila je "NIN" sa 150.000, a Nikšića sa 80.000 dinara, na zahtev ginekologa u Domu zdravlja "Voždovac" Miloša Ognjevića. U zahtevu za pokretanje postupka, Ognjević je naveo da su mu povređeni ugled i čast u tekstu pod naslovom "Vapaj za nerođene", koji je "NIN" objavio 3. juna prošle godine.

Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM) saopštila je danas da ni dve nedelje nakon preuzimanja Studija B zaposlenima i saradnicima ANEM nije dozvoljeno korišćenje prostorija i opreme na 17. i 18. spratu palate "Beograđanka". Prostorije i oprema ANEM su bez pravnog osnova još uvek blokirane od strane pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova, iako nemaju, niti su ikada imale, veze sa poslovnim prostorom preuzetog Studija B. ANEM je te prostorije koristio na osnovu važećeg ugovora o zakupu, zaključenog sa Direkcijom poslovnog prostora Beograda, kaže se u saopštenju. ANEM apeluje na nadležne da oslobode "očigledno nezakonito uzurpirane" prostorije.

Najkasnije sledeće nedelje trebalo bi da bude donet nacrt Zakona o terorizmu na kojem "vlada intenzivno radi", izjavio je danas Nikola Šainović, visoki funkcioner Socijalističke partije Srbije. On je na konferenciji za novinare rekao da je "stručni rad velikim delom završen tako da se najdalje naredne nedelje može očekivati njegovo usvajanje".

Republički javni tužilac Dragiša Krsmanović, dekan Pravnog fakulteta u Beogradu Oliver Antić i zamenik ministra pravde Srbije Zoran Balinovac podržali su večeras najavljeno usvajanje zakona o terorizmu i založili se da on obezbedi nadležnim državnim organima "veća ovlašćenja" i predvidi strože kazne, uključujući smrtnu.

Krsmanović je ocenio "apsurdnim" odredbe sadašnjeg saveznog krivičnog zakona koji za krivično delo terorizma predviđa kaznu od najmanje tri godine zatvora, a maksimalno "najdužu vremensku kaznu". U emisiji "Aktuelnosti" Radio-televizije Srbije, on je podsetio da se na osnovu republičkog zakona može izreći smrtna kazna za "dva najteža krivična dela", poput podmuklog ubistva, ali da to nije moguće i saveznim zakonom, jer je tako utvrđeno Ustavom SRJ iz 1992. godine.

Krsmanović je dodao ne vidi razlog da se ne opravda propisivanje smrtne kazne za terorizam, jer se takvo delo, kako je rekao, može izvršiti ne samo na "način ubijanja najviših državnih funkcionera, nego i ogromnog broja ljudi".

Balinovac, zamenik ministra pravde izrazio je nadu da će zakon o terorizmu "pokazati odgovornost države i njenu spremnost da vrlo oštro i efikasno reaguje i zaštiti narod od straha i terora". On je rekao i da očekuje da će rešenja tog zakona "biti dobra", ali i "pogodna da se to zlo (terorizam) saseče u korenu".

I Oliver Antić, dekan Pravnog fakulteta, založio se za zakon koji bi "omogućio najefikasniju moguću borbu protiv" terorizma, kao "najvećeg zla današnjice". On je naveo primere terorističkih akcija u svetu, ali i, kako je rekao, svojevremni pokušaj grupe albanskih "terorista da zagade vodovod u Beogradu ubacivanjem otrova", što je "efikasnom akcijom policije sprečeno".

Potpredsednik Socijalističke narodne partije (SNP) Predrag Bulatović izjavio je da će ova partija u nekoliko narednih dana "dočekati braću iz SPS-a". "Špijunima, nekim izdajničkim agencijama i političkim kukavicama", kako se izrazio, Bulatović nije hteo da saopšti sastav delegacije SPS-a niti ko će je predvoditi.

Delegacija SPS-a bi, prema najavama, trebala da poseti SNP u Podgorici i Herceg Novom 3.juna. Kako se očekuje, delegaciju bi mogao da predvodi Ivica Dačić, šef beogradskih socijalista.

Predsednik Republike Srbije Milan Milutinović primio je danas predsednika odbora za spoljnu politiku i odbranu grčkog Parlamenta i bivšeg ministra inostranih poslova Karolasa Papuljas, koji boravi u poseti SR Jugoslaviji, saopšteno je iz kabineta predsednika Srbije. Kako javljaju beogradski elektronski mediji, predsednik Milutinović upoznao je visokog gosta sa naporima našeg naroda u obnovi i izgradnji zemlje sopstvenim snagama i znanjem.

Istovremeno, navode se reči predsednika Milutinovića da se agresija protiv našeg naroda i zemlje nastavlja putem organizovanog terorizma i drugim sredstvima. Govoreći o situaciji na Kosovu i Metohiji, Milutinović je ocenio da se misija UNMIK-a i KFOR-a, otvoreno se svrstavajući na stranu albanskih separatista i terorista, objektivno pretvara u njihove saučesnike i onemogućava ostvarivanje Rezolucije 1244 i najdirektnije ugrožava mir i stabilnost regiona, kaže se u saopštenju.

Italijanski list "Korijere dela sera" ocenio je danas da se režim jugoslovenskog predsednika Slobodana Miloševića "zaputio u otvorenu mračnu diktaturu". U izveštaju iz Beograda, koji prenosi agencija Beta, list piše da vlast otvoreno "progoni i hapsi pristalice opozicije, različito mišljenje proglašava za terorizam, zatvara univerzitete kao opasne jazbine subverzije, guši informisanje, a na sve strane vidi špijune i neprijatelje".

Lista postavlja pitanje zašto je Milošević baš sada osetio potrebu da udari "gvozdenom pesnicom", kada je "uspeo da preživi još jedan rat i izbegne posledice zime" i kada je "za nekoliko meseci obnovljen veliki deo onoga što je NATO sravnio sa zemljom," i to "radom na hiljade radnika koji su plaćeni manje od sto maraka mesečno", kao i kada su "i na Zapadu počele da se iznose na videlo greške počinjene u ratu na Kosovu i kad ima nagoveštaja o potrebi uspostavljanja neke veze s Beogradom?"

Milanski dnevnik smatra da za to "postoje bar dva odgovora". "Prvi razlog je prodor na političku pozornicu jednog novog nosioca zbivanja, a to je studentski pokret 'Otpor', koji je za par nedelja uspeo da okupi na hiljade mladih i pokrene civilno društvo, razočarano i bez poverenja u tradicionalne političke stranke, međusobno podeljene, delom korumpirane, a delom spremne da se nagode s režimom". U izveštaju se dodaje da je "Milošević uvek uspevao da izađe na kraj i, čak, potkupi delove opozicije, ali sad sve govori da je prestrašen od ovog spontanog pokreta, izvan svih kalupa, koji za cilj ima jedino 'drugačiju sudbinu za mlade i povratak Srbije u zajednicu građanskih nacija".

"Drugi odgovor je", kaže "Korijere dela sera", "to što sve ukazuje da je režim iznutra razjedan ostavkama i strahom koji obuzima i same delove vladajućeg aparata i ustrojstva". "Optužba Haškog suda protiv najviših ličnosti vlasti - od Miloševića do ministra odbrane", dodaje list, "gura u očuvanje vlasti po svaku cenu, kao jedinu alternativu političkom samoubistvu".

"Smišljajući kako da izmeni ustav, Milošević se sprema i da sebi izdejstvuje produžetak vladavine. Ako bi ta igra uspela, međunarodna zajednica bi mogla doći do zaključka da još mora da ima posla s njim. A u ponekim zapadnim diplomatskim kancelarijama ima takvih razmišljanja, dok izgleda da su Rusi i Kinezi i dalje malo spremni da Beograd prepuste sudbini", zaključuje list.

Prosečna neto plata u Jugoslaviji u aprilu je iznosila je 2.153 dinara i bila je nominalno veća za 9,4 odsto nego u martu, dok je njena realna vrednost porasla za 5,6 odsto. Prema najnovijim podacima Saveznog zavoda za statistiku, najveće plate primili su zaposleni u proizvodnji obojenih metala - 5.766 dinara, zatim u elektroprivredi 5.174 dinara i u poslovnim udruženjima 5.099 dinara.

Na rang listi delatnosti u kojima su isplaćene najniže prosečne plate nalaze se: proizvodnja kožne obuće i galanterije - 610 dinara, zatim proizvodnja gotovih tekstilnih proizvoda - 659 dinara i proizvodnja prediva i tkanina - 824 dinara.

Prosečna aprilska plata u Srbiji bila je 2.022 dinara, dok je u Crnoj Gori iznosila 3.870 dinara. U odnosu na prethodni mesec plate su povećane u Srbiji za 9,8 odsto i u Crnoj Gori za 6,8 odsto. U Srbiji najveći prosek plata je zabeležen u Vojvodini - 2.226 dinara, dok je u centralnoj Srbiji prosek bio 1.948 dinara. Podaci za Kosovo i Metohiju nisu obuhvaćeni od marta prošle godine.

U Obiliću su sinoć izvedena dva bombaška napada na kuće čiji su vlasnici Srbi, ali u napadima nije bilo povređenih, saopštili su danas srpski izvori sa Kosova. U centru Obilića, devet kilometra udaljenog od Prištine, sinoć posle 20 časova, bačena je bomba na kuću Milana Mihajlovića. U trenutku 22napada svi članovi porodice su bili u kući, ali od njih niko nije povređen, naveli su Betini izvori. U isto vreme, u drugom delu Obilića, četri bombe su bačene na kuću Milenka Milentijevića. U tom napadu je načinjena velika materijalna šteta. U Obiliću trenutno živi oko 700 Srba.

Jedna osoba srpske nacionalnosti danas je ubijena, a tri ranjene vatrom iz automatskog naoružanja u selu Klokot na putu Uroševac-Gnjilane, javljaju srpski izvori sa Kosova.

Kako je Beti javljeno posredstvom radio-amatera, grupa naoružanih Albanaca otvorila je danas posle podne vatru na Srbe koji su obrađivali polja nedaleko od pravoslavnog groblja u Klokotu. Isti izvor navodi da je ubijena Lepterka Marinković (67), dok su ranjeni Petar Tomić (33), Dobrivoje Radić (50) i Mladen Mirković (68), koji su prebačeni na lečenje u američku bazu Bondstil nedaleko od Uroševca.

U nizu incidenata koji su se u Klokotu dogodili od dolaska Kfora na Kosovo, ubijeno je devet, a ranjeno dvadesetak Srba. Najteži incident u tom mestu dogodio se 17. avgusta prošle godine kada su u minobacačkom napadu poginule dve, a povređeno šest osoba srpske nacionalnosti.

Međunarodne snage na Kosovu saopštile su danas da su dvojica norveških pripadika KFOR lakše povređena kada su Srbi zapalili njihovo vozilo. Vojnike koji su krenuli da provere vest o pucnjavi dočekao je prošle noći u selu Babin Most veliki broj gnevnih Srba. Oni su prevrnuli vozilo i zapalili ga, izjavio je portparol KFOR. "Situacija je sada mirna. Većina ljudi je otišla kući", rekao je portparol. Detalji incidenta nisu poznati, ali je sigurno da nije korišćeno vatreno oružje.

Pred Okružnim sudom u Prištini danas je odložen početak glavnog pretresa u sudskom procesu protiv Slobodana Joksimovića iz sela Radovo kod Lipljana. Joksimović (1948) uhapšen je 9. jula prošle godine. Optužnica, podignuta 29. septembra prošle godine, ga tereti za pokušaj ubistva jednog Albanca, izvršen takođe 9. jula 1999.

Predsedavajući sudskog veća Esad Leci odlučio je da se glavni pretres u tom postupku odloži na neograničeno vreme zbog nejasnoće u vezi sa dopisom šefa misije UN Bernara Kušnera predsedniku Okružnog suda o imenovanju poljskog sudije Klamariške Milard. Iz dopisa Kušnera nije jasno da li je poljski sudija postavljena samo za člana sudskog veća ili predsedavajućeg.

Željeznice Republike Srpske (ŽRS) su primljene u Međunarodni transportni komitet (CIT), čime su postale ravnopravne sa ostalim evropskim železnicama. Prijem ŽRS je verifikovan na zasedanju Generalne skupštine CIT-a u švajcarskom gradu Bernu, javlja agencija Onasa.

U Makedoniji su se pojavili u opticaju lažni makedonski denari i devize, za koje policija osnovano sumnja da potiču iz ilegalnih štamparija na Kosovu. U Tetovu policija je uhapsila trojicu falsifikatora koji su nameravali da puste u promet 6.000 lažnih američkih dolara, u apoenima od po 100 dolara.

Krivična prijava zbog rasparčavanja falsifikovanog novca podignuta je i protiv tri lica u kavadarcima. Kod njih je u policija trenutku hapšenja pronašla veći iznos krivotvorenih nemačkih maraka, takođe u apoenima od po 100 maraka. U trafikama skopskog preduzeća za gradski prevoz policija je otkrila poveću svotu lažnih denara u apoenima od 500 i 1.000.

Policija je u Skoplju uhapsila grupu od osam mladića, pod sumnjom da rasturaju lažne denare, ali se lice osumnjičeno da je organizator lanca falsifikatora nalazi u bekstvu. Prema policijskim informacijama, organizator je po svoj prilici uspeo da umakne na Kosovo.

Ministarstvo unutrašnjih poslova Makedonije saopštilo je da je veštačenjem novčanica utvrđeno da se radi o veoma veštom falsifikatu.

prethodni dan

Četvrtak, 1. jun

naredni dan