|
|
|
|
|
|
||
| |||
|
|
|
|
|
|
|
7. novembar, 2000. Borivoje Borović, advokat i predsednik Narodne stranke "Pravda" Došlo je vreme da se timski odlučuje
Advokat Borivoje Borović je ovih dana jedna od najtraženijih ličnosti na našoj političkoj sceni. Sve je počelo njegovim zahtevom da Srpski pokret obnove zatraži ukidanje famoznih zakona o univerzitetu, javnom informisanju, lokalnoj samoupravi i javnom redu i miru na zasedanju Skupštine Srbije, te da se vrh njegove tadašnje stranke oslobodi iskompromitovanih političara i vrati svom izvornom programu. FS: Na političkoj sceni ste prisutni od uvođenja višestranačja u Srbiji. Jedan ste od osnivača Srpskog pokreta obnove, 9. marta 1991. bili ste na terasi Narodnog pozorišta sa Vukom Draškovićem i sadašnjim predsednikom SRJ Vojislavom Koštunicom, a pre neki dan osnovali ste Narodnu stranku "Pravda". Kako ocenjujete svoje političke aktivnosti tokom svih ovih godina? Mislim da sam mnogo više mogao da uradim. Bio sam u inferiornom položaju jer sam sebe namerno dovodio u tu situaciju. Uglavnom sam se bavio advokaturom jer sam smatrao da ljudi moraju da dostignu maksimum u svom zanimanju da bi, u tom smislu, i kao političari imali težinu. Dakle, morao sam da se dokažem na jednom teškom polju kao što je advokatura. Mnogo ljudi se bavilo advokaturom, ali oni su uglavnom imali veze sa državom, bili u Savezu komunista, ili su bili u dobrim odnosima sa policijom i tužilaštvom, a ja sam, kao neko ko je bio opozicionar još od samog početka, imao dodatne probleme. Što se tiče parlamenta, moji nastupi u njemu su bili u onoj meri koliko je bilo dozirano od strane vrha stranke jer su se dešavali dramatični događaji vezani za ratove na prostoru Bosne, Hrvatske, a posle i situacija na Kosovu, kada su ljudi prosto uskraćeni za neke otvorenije stavove jer je država stalno bila u opasnosti. Kada je u pitanju moja bivša stranka, tu sam bio potpuno autonoman. Moram priznati da mi je predsednik stranke tu autonomiju dozvoljavao, u punom smislu reči bio je demokrata devet godina. Poslednjih godinu dana je bilo malo drugačije, ali o tome ne bih sada govorio. FS: Zašto ste se baš sada odlučili da osnujete novu stranku? Trebalo je, iskreno rečeno, to i ranije uraditi. Mislio sam da na političkoj sceni ima dosta stranaka tako da su neke okolnosti upućivale na to da tada nije trebalo činiti tako nešto. U trenutku kada je nastupio slom komunizma, i to poslednjeg bastiona komunizma u istočnoj Evropi, kada Miloševića više nema, onda sam shvatio da sada ljudi koji su stručnjaci u svom zanimanju, pravnici, rudari, profesori fakulteta, vojna elita, mogu kroz jednu političku partiju i ekipu stručnjaka da urade sve ono što se do sada nije moglo na improvizovanoj političkoj sceni. Da budem sasvim precizan, u političkim partijama su postojali portparoli, šefovi stranaka koji su improvizovali odgovore na sva ova pitanja i na ono što je trebalo da se uradi. Sada je došlo vreme da se timski odlučuje, da timovi stručnjaka mogu nuditi programe, a onaj ko ponudi programe u praktičnom smislu, taj može i da opstane na političkoj sceni. Narodna stranka "Pravda" je i po svom nazivu nešto što je sasvim novo, što nema bilo kakav predznak koji bi je mogao ograničiti u svom političkom delovanju, tako da se i iz drugih stranaka, ne samo iz SPO gde je u početku bio najmasovniji prelazak ljudi, pojavljuju članovi, a posebno, kao što smo već isticali u javnosti, ljudi iz struke, advokati, bivše sudije i neki drugi javni radnici. Svi oni su našli učešće u ovoj novoj partiji. FS: Kako ste i sami rekli, u Vašoj novoj stranci je iz dana u dan sve više novih članova, a posebno bivših pripadnika SPO. Da li ste to priželjkivali? 
Ja nisam zadovoljan time iz jednog prostog razloga zato što ne želim da se rastura SPO. To je bila jedna velika demokratska stranka koja sada ima neke probleme u vrhu. Te probleme su, pre svega, izazvali ljudi koji se bave privatnim biznisom više nego političkim delovanjem. Voleo bih da SPO opstane i ima neko svoje mesto na političkoj sceni, jer ja sa svojim prijateljima stvaram sasvim novi profil stranke. Ne bih želeo da se ni u javnosti ova nova stranka doživi kao obično prelivanje SPO. Dakle, kako se pojavljuju ljudi koji su do sada uglavnom bili nestranački i nisu bili politički angažovani, onda će oni lako moći da profilišu i svoj stav koji nije ostrašćen nekom politikom i ideologijom u dosadašnjem periodu. FS: Pre nego što je došlo do Vašeg isključenja iz Predsedništva SPO bili ste zagovornik povratka te stranke na kurs iz 1991. godine. Šta će se iz programa SPO zadržati u novoj stranci? Program SPO je imao potpunog smisla i sve demokratske tekovine tog programa su, naravno, značajne i dragocene i te demokratske tekovine, koje sam ja kao predstavnik te stranke nosio, uneću načinom formulisanja i prezentovanja tog duha programa i u novu stranku. Ali, kako se radi o nacionalnoj i o građanskoj stranci istovremeno, onda će to biti jako daleko od Srpskog pokreta obnove. Nema razloga da sada razgovaramo o ljudima i vojnim formacijama koji su vodili ratove od 1941. do 1945. godine, nema razloga da govorimo o monarhiji na način kako to neke opozicione stranke govore, a tako je bilo ranije i sa SPO. Sve se mora prepustiti Ustavotvornoj skupštini, tačnije, na referendumu će narod odlučiti o obliku vladavine. Što se tiče nekih oblika svojine i ekonomske transformacije, decentralizacije države i tako dalje, svi programi su slični u Srbiji. Važniji je način kako će se ovi programi prezentovati. Napominjem i ističem da će u ovoj stranci biti značajni timovi stručnjaka koji su ranije bili zapostavljani u drugim strankama. Poseban kvalitet, što deklarativno ističu neke druge stranke, a mi smo i formalno uveli u političko odlučivanje, su mlađi ljudi, ogroman broj studenata, tako da će omladinski pokret Narodne stranke "Pravda" sigurno biti najmasovniji i da će on biti jedan od važnih učesnika u balkanskom pokretu omladine onih partija koje se bave sličnim pitanjima u ovom delu Evrope. FS: Hoće li Vaša stranka izaći na predstojeće republičke izbore? Kod nas je vrhunski princip demokratija i kolektivno odlučivanje. Nakon sedam do deset dana zajedno ćemo doneti i definitivnu odluku. Mi imamo sposobnost jer već smo postavili poverenike za 17 okružnih i oko 90 opštinskih odbora. Ne treba sam da pričam o snazi stranke, to se može proveriti kroz izbore, a može i ako ne budemo izašli na njih. Znači, ako stvaramo stranku za narednih 200 godina, onda je ovo jedan ozbiljan posao i ja sam iskreno u tom poslu. FS: Ukoliko budete izašli na izbore, hoćete li izaći samostalno ili sa nekim u koaliciji? Ovo Vas pitam jer ste 5. oktobra bili zajedno sa liderima DOS-a u Skupštini grada kada su se donosile važne odluke za budućnost Srbije. Sa ljudima koji sada sačinjavaju DOS sam, naravno, od samog početka 1990. godine. Iako su se dramatični događaji odvijali od 9. marta 1991. godine, preko svih demonstracija i protesta protiv bivšeg režima, ja sam i dalje u kontaktu sa njima, ne samo političkom, već i u prijateljstvu koje može doneti koristi i pozitivne odnose između političkih partija. Naravno da sam 5. oktobra bio tamo jer je narodna revolucija zahtevala da budu prisutni ne samo pripadnici DOS-a koji su bili na čelu, već i ljudi iz stranaka koje su na drugi način posmatrale ovu borbu protiv komunizma i Miloševića. To je bila jedna stresna situacija kada se nije znalo šta će se desiti, da li tenkovi sa Bubanj Potoka kreću ozbiljno i da li će se zaustaviti, kada se nije znala snaga policije i kada se nije znalo da li će vojska i policija doneti autonomne odluke da ne napadaju narod. U tom trenutku, a upravo u gradskoj skupštini koju su formalno držali ljudi iz SPO, svojim prisustvom i delovanjem sam pomogao i delimično sam učestvovao u odlučivanju zajedno sa ljudima iz DOS-a. To je bio jedan od težih trenutaka u mojoj političkoj karijeri jer sam se na momente osećao kao neko ko tu ne pripada, želeo sam potpuno da sačuvam dostojanstvo nekoga čija stranka je na izborima doživela slom i čije učešće bi u tom momentu imalo sumnjiv karakter, da se nije radilo samo o pogrešnoj političkoj proceni što se izbora tiče. Ali, na licu mesta se utvrdilo da je veliki broj ljudi bio prisutan na mitinzima ili SPO ili Demokratske stranke, dakle, to je jedno mešovito i biračko i partijsko telo ljudi koje je u borbi za opstanak uglavnom uvek bilo na trgovima i uvek se radilo o jednim istim ljudima. Prepoznavši mene, oni su doživeli zajedničko delovanje, čak i sa SPO. Ja i gospodin Miković smo govorili te večeri sa terase i shvatio sam da mi je upravo tu i bilo mesto i da je moje prisustvo bilo opravdano, tako da od toga ne želim da stičem neki poseban kapital jer sam radio nešto što je trebalo svi da rade. FS: Kao advokat zastupali ste mnoge klijente optužene za teška ubistva. Da li ste imali neke neprijatnosti u vezi sa tim? Na žalost, preko dvadeset ljudi koje sam branio izgubilo je život u poslednjih nekoliko godina što u emotivnom smislu jako može da pogodi čoveka koji se time bavi. Bio sam i ostao profesionalac tako da moram da budem savršeno iskren: postojala je tortura policije u Srbiji, progonjeni su neistomišljenici, novinari, političari, a ja nikada nisam imao ni jedan jedini problem, čak sam bio i suviše kritičan prema nekim ministrima policije, njihovim pomoćnicima, vodio sam preko stotinu krivičnih prijava protiv pripadnika MUP Srbije. U sudnici, neposredno kada se nađu oštećeni koji u poslednjem trenutku shvate da će okrivljeni koga ja branim biti oslobođen, pravili su određene probleme. Bio je jedan slučaj u Čačku kada su pravili neke spiskove advokata na kojima se našlo i moje ime, ali su odustali od toga. Takođe, desio se jedan dramatičan slučaj u Trebinju pre nekih petnaest dana kada sam vodio jedan slučaj ubistva nakon dve i po godine, moj klijent je bio u pritvoru. Tada sam doživeo situaciju da cela sudnica skoči na optuženog, na njegovu porodicu, bila je masovna tuča. Radilo se o najpoznatijem predmetu u istočnoj Hercegovini u kome nije smeo nijedan advokat, ne samo Republike Srpske, već i Bosne da brani okrivljenog. To je deo rizika koji predstavlja izazov u ovoj profesiji, advokat ne sme da se plaši, kada advokat krivičar prvi put izgubi samopouzdanje, onda može da zaboravi na tu vrstu zanimanja. FS: Kakvo je Vaše mišljenje o Haškom tribunalu? Haški sud je, što se mog skromnog pravničkog znanja tiče, sud u kome se vode neki postupci koji nisu do kraja definisani. Ako se tamo nalazi veći broj ljudi sa prostora Srbije, a manji sa prostora bivše Jugoslavije, to je sud kojim se želela naneti posebna šteta civilnom stanovništvu Jugoslavije pod Slobodanom Miloševićem. Sada, kada isti nije na vlasti, videćemo da li je to samo sud za Srbe ili za sve one koji su činili krivična dela. Ako se situacija promeni, imaću pozitivno mišljenje, a ako ostane isto kao i do sada, ja ću ne samo kao neko ko se razume u pravo, već i kao neko ko se bavi politikom, smatrati da je taj sud mesto gde se sprovodi politika jedne ili više država usmerena protiv Jugoslavije. FS: Da li mislite da Slobodanu Miloševiću treba suditi za ratne zločine? 
Što se tiče onoga što mu se stavlja na teret, ako je to vezano za Kosovo, onda sam apsolutno protiv vođenja bilo kog krivičnog postupka za navodne zločine na Kosovu. Protiv toga sam i da se Vlajku Stojiljkoviću i drugima po tom optužnom aktu vezanom za Kosovo sudi jer je država radila ono što se moralo uraditi u tom trenutku. Ako je bilo nečega što se kosilo sa međunarodnim normama i ako je civilno stanovništvo bez razloga stradalo u vojnim operacijama, onda to može da predstavlja osnov za suđenje. Ja za sada takve dokaze nisam ni video ni čuo, samo znam da je većina političara u Srbiji u tom trenutku prosto podstrekavala Slobodana Miloševića da preduzima vojne operacije. To su radili i ljudi koji su sada u DOS-u, to je radio i SPO, to sam radio i ja, na neki posredan način, kada sam tražio da se reši agonija srpskog naroda. Ukoliko se dokaže da su Slobodan Milošević, Rade Marković i drugi ljudi iz vrha preduzimali akcije nakon kojih je došlo do lišavanja života većeg broja ljudi, onda imamo konkretne dokaze za klasična krivična dela za koja se onda mora ovde suditi, a pošto su za to predviđene visoke kazne, što s obzirom na godine života okrivljenih znači da su to doživotne kazne, onda je to razlog da se istim, ukoliko budu osumnjičeni, ne sudi u Hagu. Ako se radi o optužnicama koje su vezane za Republiku Srpsku, Hrvatsku i neke druge prostore, onda mislim da će i po ovome što je predsednik SRJ Vojislav Koštunica istakao, otvaranjem Haške kancelarije biti preuzete međunarodne obaveze koje sada ne mogu da komentarišem. Ustavno načelo da se naši građani ne isporučuju je, ipak, po hijerarhiji ispod međunarodnih načela i obaveza koje Jugoslavija preduzima tako da nadnacionalni sudovi imaju prednost nad nacionalnim sudovima. Moj lični stav u pogledu tih navodnih zločina koji su se dešavali na prostorima van Srbije nije do kraja izoštren, što znači da ima dovoljno prostora i argumenata da se mnogim ljudima pre svega ovde sudi i da čak i narod to zahteva. FS: Kako vidite budućnost Srbije u ovom trenutku? U dobru budućnost Srbije sam apsolutno siguran, ne samo Srbije već i Crne Gore, na dobrom je putu sve ovo što radi predsednik Jugoslavije Vojislav Koštunica. To je prototip političara kome nije teško bilo kome da ode na noge, on upravo radi ono što su nekada radili srpski vladari, ako treba i da ode i da zamoli, da preduzme sve što je u interesu države i ako je on uspeo za mesec dana da uradi više nego svi političari koji su bili na političkoj sceni poslednjih deset godina, onda je to dobra prilika da se i ostali ljudi koji su iskreni u svom nacionalnom programu njemu pridruže. Ja lično odobravam sve ono što on radi. Stranke koje imaju ozbiljne stručnjake i timove koje sam pominjao, imaju i budućnost. Ja imam nesporne ambicije na političkoj sceni, a kakve će one biti, ostaje da se proveri. FS: Ovih dana ste u centru medijske pažnje. Kako se snalazite? Ja sam u sličnim situacijama već 15-20 godina zato što sam advokat krivičar, tako da sam po vokaciji stalno bio u žiži javnosti s obzirom na vrstu predmeta koje sam vodio. To nisu bila samo ubistva, mada su mnogi ljudi koje sam branio u međuvremenu stradali, već i politička suđenja koja su vođena protiv Vuka Draškovića, Vojislava Šešelja, zatim u Crnoj Gori sam imao niz predmeta u kojima su ljudi iz vrha države bili akteri. Pored toga, bio sam poslanik u republičkom parlamentu u dva mandata tako da, sve u svemu, javnost me ne uznemirava niti ja želim da svojim zaslugama uznemirim javnost u pozitivnom smislu. Bojan Božić
|
|||||||||
|
