Nedelja, 27. mart 2000.

Svi predsednikovi (ubijeni) ljudi

Radovan Stojičić Badža
(1951-1997)

Ubijen 11. aprila 1997. U vreme svoje smrti bio je načelnik Službe javne bezbednosti Ministarstva unutrašnjih poslova i vršilac dužnosti ministra unutrašnjih poslova.

Lik i delo

Po završetku srednje policijske škole Radovan Stojičić stupa u policiju na mestu pozornika na Tašmajdanu. Zbog svog grubog ponašanja dobija nadimak Badža, po jednom od likova iz crtanog filma Popeye. Po tvrdnji nekih policajaca u personalnom kartonu mu je stajalo da je konfliktna ličnost. Kao veliki poklonik borilačkih veština, biva prebačen na mesto referenta za fizičku kulturu GSUP Beograd, a zatim u specijalne jedinice MUP-a Srbije.

Prvo veliko delo za Slobodana Miloševića čini 1989. godine. Kao komandant Jedinica posebne namene MUP-a daje plan za isterivanje rudara albanske nacionalnosti iz rudnika Stari trg i predlaže sebe lično za komandanta te akcije, koja je, rečnikom Madeleine Albright, sprovedena clean and swift (čisto i odlučno).

Početak rata na prostorima SFRJ dočekuje kao jedan od glavnih ljudi u vojnoj liniji MUP-a. Pored njega, tu su bili i Jovica Stanišić, Mihalj Kertes i Frenki Stamatović. Radovan Stojičić Badža je celu 1991. godinu proveo kao komandant Teritorijalne odbrane Slavonije, Baranje i Zapadnog Srema. Ove jedinice su bile sastavljene od dobrovoljaca, rezervista i probranih delova bivše JNA.

Upravo je vukovarska operacija bila trenutak kada policija i mafija stupaju u tesnu vezu, koja traje i dan danas. Za obavljanje etničkog čišćenja u hrvatskom delu Panonije Badža angažuje mnoge kriminalce sa međunarodnih poternica. Među njima je i Željko Ražnatović Arkan, koji je u međuvremenu okrivljen za ratne zločine pred Međunarodnim sudom za ratne zločine na prostorima bivše Jugoslavije u Hagu. Ovo prijateljstvo ostaće nedirnuto sve do Stojičićeve sahrane, nad čijim grobom Arkan samo što nije zaplakao.

Kao sabirne službe dobrovoljaca javljaju se mnogobrojne paravojne formacije. Među komandantima posebno se ističu Vojislav Šešelj, Dragoslav Bokan i Arkan. Svima njima Stojieia je bio nadređeni. Eesto u intervjuima Šešelj oznaeava Badžu kao eoveka koji je od njega narueivao dobrovoljce. Bokan ga spominje kao komandanta "crvenih beretki", oružane formacije koju pominju mnogi svedoci zverstava poeinjenih na prostorima bivše Jugoslavije. Londonski Guardian 3. februara 1997. objavljuje intervju sa Branislavom Vakiaem, komandantom Šešeljevih dobrovoljaca i još jednim sa haškog spiska, u kome on tvrdi da je njegove jedinice Badža opremao najsavremenijim naoružanjem. U istom broju Marko Nicović, otpušteni policajac i nekada blizak JUL-u, izjavljuje da je "bivši pljaekaš banaka" Željko Ražnatovia Arkan postao nedodirljiv otkako se u Istoenoj Slavoniji sprijateljio sa Badžom.

Kao nagradu za svoja dela Radovan Stojičić Badža 1992. godine postaje načelnik Službe javne bezbednosti (prvi čovek uniformisane policije) i zamenik ministra unutrašnjih poslova.

Godine 1994. u beogradskom nedeljniku "Telegraf" (jedan od suvlasnika bio je i Slavko Ćuruvija, koji je tokom NATO bombardovanja ubijen) bivši inspektor Drugog odeljenja SUP Beograd Dragan Mladenović optužuje Badžu za prodaju oružja Hrvatima i Muslimanima u Bosni, za rasturanje droge po Beogradu, krađu automobila...

Tokom protesta građana na zimu 1996. i 1997. hiljade policajaca pod punom ratnom opremom okupira Beograd. Upotreba sile prema demonstrantima se podrazumevala. Na stotine ih je uhapšeno i prebijeno tokom ta tri meseca. Najdrastičniji primeri su hapšenje i prebijanje Dejana Bulatovića, potom premlaćivanje građana 29.12.1996. na Terazijama od strane policajaca u civilu, pripadnika Jedinica za posebne namene MUP-a i upad policije u Filozofski fakultet iste večeri, kao i premlaćivanje demonstranata na Brankovom mostu u noći između 2. i 3. februara 1997, uz upotrebu vodenih topova na temperaturi koja je bila daleko ispod nule. Naravno, svim ovim akcijama komandovao je Radovan Stojičić.

Ubistvo

Radovan Stojičić je ubijen u svom omiljenom restoranu Mamma Mia, koji se nalazi u General Ždanovoj 70 na samo nekoliko stotina metara od zgrade Ministarstva unutrašnjih poslova i u neposrednoj blizini britanske i libijske ambasade. Restoran je bio poznat kao okupljalište poznatih ličnosti sa estrade, a bio je veoma popularan i među političarima, verovatno iz razloga što svojom blizinom MUP daje sigurnost posetiocima.

Ubistvo se odigralo u noći između četvrtka 10. i petka 11. aprila 1997. nekih pola sata iza ponoći. Radovan Stojičić je sedeo u manjoj sali restorana. Za istim stolom društvo mu pravi njegov prijatelj carinski službenik Miloš Kurdulija. Za stolom do njih sedi Badžin sin Vojislav Stojičić. U jednom trenutku u skoro pun restoran ulazi muškarac visine 175 do 185 cm sa vunenom kapom preko lica. Naređuje svim gostima da legnu, penje se uz tri stepenika koji vode do manje sale. Tu staje između prazne police za sladoled i pune 25-litarske flaše italijanskog rizlinga, koji mu služe kao zaklon. Ispaljuje iz neposredne blizine sedam hitaca od kojih jedan promašuje žrtvu. Odmah zatim, ubica se povlači iz restorana pored gostiju koji su polegali na pod. Pri izlasku ispaljuje još tri hica u izlog restorana, kako bi se osigurao da ga neko ne spreči u bekstvu.

Kada je ubica otišao, Vojislav Stojičić i Miloša Kurdulija odlaze u kuhinju i zovu policiju, koja se posle nekoliko minuta i pojavljuje na licu mesta. Ubrzo biva proglašena uzbuna i ceo grad je blokiran. Zaustavljaju se i legitimišu prolaznici, automobili se pretresaju. Policija uleće u vozila GSP-a, ispituje stanare okolnih zgrada. No, ništa od ovoga ne daje rezultate.

Osim samog čina ubistva, sve ostalo je u domenu spekulacije. Od oružja koje je upotrebljeno do motiva za Badžino ubistvo. Kao oružje kojim je Stojičić ubijen u medijima su navođeni automatski pištolj Heckler und Koch i američki Ingram M-11. Prvi pištolj je devedesetih postao vrlo popularan među beogradskim kriminalcima, dok je drugi oružje američke obaveštajne službe CIA i nekih evropskih terorističkih organizacija.

U moru poluinformacija pojavljuje se i jedna koju objavljuje beogradski dnevni list Večernje novosti. Dan po ubistvu u ovim novinama objavljeno je da je pored leša pronađena kožna tašna u kojoj se nalazilo 700,000 DEM. Ova informacija nikada nije demantovana, ali nikada više ni ponovljena.

Motiv

Ni posle skoro tri godine od ubistva javnosti nije poznato dokle je odmakla istraga. Nikola Šainović (optužen za ratne zločine na Kosovu zajedno sa Slobodanom Miloševićem, Milanom Milutinovićem i Vlajkom Stojiljkovićem), imenovan je direktno od strane Miloševića za šefa istrage.

Da bi se otkrio ubica obično se polazi od njegovog motiva. Badža je svojim položajem i svojim burnim �eivotom sigurno obezbedio sebi dovoljno neprijatelja koji su imali motiva za njegovu likvidaciju.

Kao prvi na listi javljaju se njegovi "poslovni partneri". Naime, policija je još sedamdesetih godina počela da angažuje ljude iz beogradskog podzemlja za obavljanje poslova za koje nije želela da budu otvoreno povezani sa njenim imenom. Međutim, do dolaska Miloševića na vlast u Srbiji i početka rata na prostorima bivše Jugoslavije, ova saradnja svodila se na atentate određenih osoba koje nisu bile po volji državne administracije. Sa ratom se javila potreba za mnogo jačim povezivanjem, jer su pripadnici podzemlja bili najpogodniji za pripremanje teritorija koje bi se našle u okvirima neke fiktivne Velike Srbije. Najslikovitiju predstavu o vezama policije i mafije daju inspektor Mladenović, koji o ovome kaže: "On (Stojičić) se, nažalost, poistovetio sa ljudima koje bi trebalo da proganja." i poznati beogradski advokat Toma Fila, koji na pitanje novinara ko je ubio Badžu odgovara: "Isti onaj ko je ubio Vladu Trefa. On je švercovao slatkiše, a Badža cigarete."

Drugi na listi osumnjičenih je čovek kome Badža duguje sve što je postigao u svojoj karijeri. Kao svedok i neposredni učesnik "događanja srpskog naroda" Stojičić je sigurno mogao da posluži kao pouzdan izvor informacija o ulozi Slobodana Miloševića u planiranju, organizovanju i realizaciji odbrane "golorukog srpskog naroda" od "povampirenog ustaštva i mudžahedina". A "odbrana" je uključivala sravnjivanje Vukovara, spaljivanje Bijeljine, hiljade ubijenih u Srebrenici, višegodišnju opsadu Sarajeva u kome su stotine hiljada ljudi živele bez vode, struje, hrane, krova nad glavom, grejanja... Da ne nabrajamo dalje.

Radovan Stojičić se dr Mirjani Marković zamerio time što nije bio veliki pobornik upotrebe sile protiv učesnika demonstracija koje su se završile par meseci pre njegovog ubistva. Zna se da su upravo dr Marković i JUL bili najekstremniji zagovornici nasilnog gušenja demonstracija. Po okončanju demonstracija vođen je pravi rat oko naslednika Zorana Sokolovića, koga je Milošević povukao za sobom u Federaciju, na mestu prvog čoveka srpske policije. Badža je bio vršilac dužnosti ministra u vreme svoje smrti i kandidat SPS-a. Njegovom smrću pojavili su se povoljni uslovi da na njegovo mesto dođe sugrađanin bračnog para i favorit gospođe Marković Vlajko Stojiljković. Tako je za ministra postavljena osoba koja je svojom dotadašnjom karijerom garantovala da se neće preterano mešati u svoj posao.

Sahrana

Sahrana je dolikovala vladinom službeniku takvog ranga. Uz prisustvo pripadnika Specijalnih antiterorističih jedinica 13. aprila 1997. godine hiljade ljudi se okupilo na Novom beogradskom groblju. Ruzveltova ulica je bila potpuno blokirana. U prvom redu je stajao gotovo uplakani Slobodan Milošević, uz podršku sina Marka i ćerke Marije. Upadljivo je bilo odsustvo Miloševićeve supruge, dr Mirjane Marković. Iza njega se moglo videti natmureno lice Jovice Stanišića, Nikole Šainovića, pomalo uplašeno Dragana Tomića. Objektiv je odmah iza Slobodana Miloševića u jednom trenutku uhvatio i Badžinog ratnog druga Željka Ražnatovića Arkana, koji će mu se pridružiti tri godine kasnije. Prisutni su bili i Mihalj Kertes, Zoran Lilić, Zoran Sokolović, Radmilo Bogdanović, Milorad Vučelić, Milomir Minić...... zanimljivo je da se ovaj spisak u velikoj meri poklapa sa spiskom lica kojima je zabranjen ulazak u zemlje EU.

Trivia

Gotovo u potopuno istom sastavu sprovod je u popodnevnim časovima istog dana završio u kongresnoj sali Centra "Sava" na proslavi jubileja "Jugopetrola". Najzapaženiju ulogu u zabavnom delu proslave su imali glumac Lane Gutović sa vicevima o popovima i devojkama, i "roker" Momčilo Bajagić sa svojim stihovima "Moji su drugovi žestoki momci čeličnog srca, i kad se pije, i kad se ljubi, i kada se puca."

Rekli su...

Zašto bih se plašio, radim pošteno, korektno i ne vidim razloga... ne kažem, i on je radio pošteno. Ako neko hoće da vas ubije, možete postaviti i deset policajaca - on će vas ubiti.
Mirko Marjanović, srpski premijer, na pitanje novinara da li se oseća bezbednim posle Badžinog ubistva

Organizovani kriminal svuda u svetu podrazumeva spoj kriminala sa određenim licima neke političke, odnosno državne strukture. Zato se ja ne bih složio da kod nas postoji organizovani kriminal.
Radovan Stojičić Badža o (ne)postojanju mafije u Srbiji za novosadski "Dnevnik"

Stojičić je... žrtva kriminala protiv koga je poveo borbu koju je najavio Predsednik Republike.
Dragan Tomić, predsednik srpskog parlamenta

Želeo bih da verujem da kod nas nema mafije.
Radmilo Bogdanović

MUP je postao upravo onakav kakav se za njega borio Radovan Stojičić.
Iz oproštajnog govora Zorana Sokolovića na Badžinoj sahrani

Nemam čega da se plašim, jer sve što radim, radim pošteno.
Radovan Stojičić Badža

Voleo sam ga kao dete.
Milorad Vučelić o Badži

Pregledaćemo svaki odgovor i objaviti najzanimljivije.