Nedelja, 30. april 2000.

Svi predsednikovi (ubijeni) ljudi

Vlada Kovačević Tref (1958-1997)

Ubistvo Vlade Kovačevića je bilo prvo u seriji ubistava ljudi iz neposrednog okruženja Slobodana Miloševića. Posle toga su ubijeni Radovan Stojičić Badža, Zoran Todorović Kundak, a nedavno i ministar vojni Pavle Bulatović. Za razliku od Badže, Kundaka i Bulatovića, Tref nije nikakvom političkom aktivnošću zadužio predsednika. Veza između njih je bio predsednikov nestašni sin Marko Milošević.

Nacionalna klasa

Vlada Kovačević započeo je svoj "put do zvezda" 1980. godine na trkačkoj stazi Grobnik kraj Rijeke (tada Jugoslavija, danas Hrvatska). Vozio je ludo, vozio je brzo, važio je za jednog od najboljih auto-trkača u zemlji. Osvaja u nizu šampionske titule na brdskim trkama, dva puta treće mesto na kružnim stazama, prvo mesto u generalnom plasmanu najjače klase.

Godine 1992. osniva Auto-moto sportski klub "Tref". Za četiri godine ovaj klub je osvojio 29 zlatnih, dvadeset srebrnih i petnaest bronzanih medalja. Osvaja i najviše priznanje AMSJ - Zlatnu plaketu.

Prijateljstvo s Markom Miloševićem

Ovo prijateljstvo počinje kada Tref uzima Marka 1992. godine za vozača svog tima. Marko se jednom prilikom pohvalio kako je otac prestao da mu pravi probleme zbog njegove prebrze vožnje, kada je slupao osamnaesti automobil. Tref je bio vrlo sračunat prilikom angažovanja Marka u svoj tim. Prosto se ne zna da li je Marko bio brži na trkama ili sponzori, kao što je Kompanija Braća Karić, koji su jedva čekali da vide svoju reklamu na predsednikovom bolidu (bolid je Markov automobil - prim. aut.). Iako ni predsednik, ni njegov sin, ni Vlada Tref, ne ljube preterano šetače koji s vremena na vreme demonstriraju po gradovima Srbije, nije im smetao Johnny Walker kao sponzor. Među sponzorima se nalazi i Đovani Di Stefano, prijatelj Željka Ražnatovića Arkana i Radojice Nikčevića. Njegovo sponzorstvo u visini od 70 hiljada maraka nikad ne bi stiglo do javnosti, da u aprilu 1994. godine Di Stefano nije uhapšen zbog šticovanja, tj. prodaje tih deviza po višem kursu od zvaničnog.

Iz tih vremena u sećanju nam je ostala fotografija iz Beranovaca (vojni poligon za obuku vozača kraj Kraljeva, koji je služio i kao trkalište), na kojoj se vide zagrljeni Marko i njegova devojka, a njemu za pojasom iza leđa je zadenut pištolj. Ova fotografija je objavljena u nedeljniku Telegraf, čiji je vlasnik bio Slavko Ćuruvija, ubijen 11. aprila 1999. godine u Beogradu tokom NATO kampanje.

Ubrzo i Vlada Tref i Marko shvataju da bi svoj "uspeh" sa sportskih terena mogli da prošire i na poslovne poduhvate.

Vlada Tref osniva školu kartinga na Adi Ciganliji i trgovinsko preduzeće Tref, koje je ekskluzivni zastupnik poznatih svetskih sportskih marki kao što su Nike, Reebok, te servis Tref na Banovom Brdu. Tref se pominje i kao jedan od osnivača i deoničara grupacije Interspid, špediterske firme koja je imala 10 preduzeća-ćerki u zemlji, četiri u insotranstvu, lanac djuti fri šopova na granici, radio i TV stanicu.

Spoljno trgovinsku razmenu u Jugoslaviji (bez Crne Gore i Kosova, za sada) kontroliše državni aparat, različitim dozvolama, kvotama, kontingentima i sličnom regulativom. Kako otac Marka Miloševića kontroliše državni aparat, Marko je predstavljao veoma poželjnog "saradnika" za pomenute poslovne transakcije.

Sa druge strane, Marko otvara diskoteku Madona na ulazu u "srpski Kumrovec" i javno izjavljuje da mu je Tref pomogao u tome. O kakvoj vrsti "pomoći" se radi, nije precizirao. Nebo paraju hologrami sa imenom diskoteke. Svake godine diskoteka se renovira, a stara oprema se distribuira po diskotekama diljem Srbije. Tu su i lanac pekara u Požarevcu, ISP MadonaNet, zabavni park Bambilend, a priča se i o nedavno otvorenoj parfimeriji Scandal u centru Beograda na Terazijama.

Sem upletenosti u jednu pucnjavu Vlada Kovačević Tref nije pominjan kada se pričalo o beogradskom podzemlju. Druženje sa mafijom nije mu ni bilo potrebno, kada je sebi uvek mogao da obezbedi ekskluzivno pravo na visoko profitabilne poslove, zahvaljujući prijateljstvu sa predsednikovim sinom.

Uvoz cigareta je jedan od najprofitabilnijih poslova u Srbiji. U intervjuu Nedeljnom telegrafu od 19. februara 1997. Božidar Bob Radović, čovek koji drži šverc cigareta u Crnoj Gori, rekao je: "Svi avioni kojima se dovoze cigarete ne sleću u Beograd, nego u Niš i opslužuju celu Jugoslaviju. I ako se čudite odakle cigarete na ulici u Srbiji, bolje da pitate gospodina Marka Miloševića... Marko Milošević je trenutno najjači diler cigareta u Jugoslaviji. Pa svi znaju da je Interspid jedina firma koja može da uvozi cigarete u Jugoslaviju."

Dvadesetčetiri sata po objavljivanju ovog intervjua ubijen je vlasnik Interspida Vlada Kovačević.

Ubistvo

Tog 20. februara 1997. Tref je uradio isto što i svakog radnog dana. Došao je do kongresnog centra Sava na Novom Beogradu, gde se nalazilo sedište njegove poslovne imperije. Bilo je oko 11 časova pre podne. Izašao je iz svog omiljenog džipa i uputio se ka tehničkom ulazu A, koji koriste radnici Centra. Tu ga je sačekao ubica, prema očevicima "mladić u crnoj jakni", i ispalio četiri metka. Dva kroz grlo žrtve, jedan kroz nausnicu (deo između nosa i usne), jedan promašaj. Ubica se potom brzim korakom uputio ka ekskluzivnom hotelu Hyatt Regency. Posle petnaest minuta na mesto zločina stigao je, skrhan bolom i uplakan, Marko Milošević.

Naravno, kao ni u ostalim slučajevima ovog tipa, ubica još uvek nije otkriven. Od samog ubistva je prošlo više od tri godine, a policija se u istrazi nije makla dalje od uviđaja na mestu zločina, ili nas barem ne obaveštava o tome.

Hoću svoj deo, nećete da me prevarite!

Posle ovakvih ubistava obično počinje ostavinska rasprava. Kako Tref za sobom nije ostavio nikakav testament, njegova druga žena Bojana je po pravu prvenstva nasledila celokupnu imovinu, koja broji dosta toga.

Nezadovoljan podelom očevine, sedamnaestogodišnji A. K. Trefov sin iz prvog braka, rešava da pravdu uzme u svoje ruke. Sa svoja dva drugara, devetnaestogodišnjim Filipom Gavrilovićem i dvadesetogodišnjim Aleksandrom Kostadinovićem, Kovačević junior u noći između 4. i 5. decembra 1998. godine sačekuje blagajnicu Biljanu Stanojković ispred Sava Centra i prati je svojom Hondom prelud sve do Dušanovca. Tu je otimaju i odvoze do stana na Bežanijskoj kosi.

Oko 23 časa ponovo odlaze do Sava Centra. A. K. ulazi u očevu (maćehinu) firmu i pozdravlja se sa noćnim čuvarem Bratislavom Dačićem. Posle razmene nekoliko rečenica Kovačević junior jednim hicem u potiljak hladnokrvno ubija Dačića, koji mu je pre toga okrenuo leđa. Mobilnim telefonom poziva svoje saučesnike, koji dovode Biljanu Stanojković. Posle pretnje oružjem, i kada je videla stravičan prizor leša na podu, Biljana bez razmišljanja magnetnom karticom otvara vrata glavne kancelarije, a zatim i sef pomoću personalne šifre. Trojka iz sefa vadi sedam miliona maraka u krupnim apoenima.

Sa plenom i Biljanom Stanojković beže do sela Nemenikuće blizu Mladenovca. Tamo u garaži Tihomira Kostandinovića, Aleksandrovog strica, sakrivaju deo plena. U svoj toj gunguli Aleksandar Kostandinović uspeva sam sebe da rani.

A. K. i Filip Gavrilović odvoze blagajnicu do Garaškog jezera u blizini Aranđelovca podno planine Bukulja i tamo je likvidiraju sa tri hica u potiljak.

Policiji nije bilo teško da razotkrije trojku. U firmi je sve vrvelo od kamera, a na jednom spratu iznad prostorija se odvijalo veče folklora. Kostadinović i Kovačević junior su uhapšeni. Međutim, policija kod njih nije našla sav (ne zna se koliki) plen. Pretpostavlja se da je ostatak kod Filipa Gavrilovića, koji je u bekstvu.

Malo ste pogrešili Vlada Kovačević nije bio vlasnik firme "interspid" gde je Marko takođe vozio, vlasnik "interspid" je Komnenović Petar (član jul-a).