|
sreda, 23. maj 2001.
TRANZICIJA
Šumadija - Virdžinija ili Kolumbija?
 Premijer Đinđić nas je obradovao vešću da će British American Tobacco izgraditi fabriku cigareta u Kragujevcu. Ono što zabrinjava je da ovu multinacionalu optužuju za kriminalne aktivnosti širokih razmera na svim krajevima sveta.
Naša javnost se navikla da se malo pita o odlukama koje donosi DOS na svim nivoima vlasti. Srpski parlament je već doneo nekoliko sistemskih zakona, nikako ili malo se konsultujući sa onima kojih se ti zakoni tiču. U istom maniru Vlada Srbije nastavlja i sa donošenjem jednog od ključnih zakona za svaku zemlju koja kreće u tranziciju - Zakona o privatizaciji.
Da se neće tu i zaustaviti, Vlada je pokazala najavom prodaje Beočinske fabrike cementa, kao i gradnje fabrike cigareta u Kragujevcu. Dok su se predsednik Skupštine Vojvodine Nenad Čanak i njegove autonomaške kolege potrudili da oko prvog slučaja dignu veliku medijsku prašinu, pretvaranje Šumadije u duvansku plantažu propraćeno je uglavnom sa odobravanjem, izuzev nekoliko negativnih komentara duvanske industrije.
Premijer Zoran Đinđić je najavio u nedelju, 13. maja saradnju sa "British American Tobacco", drugom po veličini svetskom multinacionalom u proizvodnji cigareta. Ova saradnja podrazumeva izgradnju potpuno nove fabrike cigareta u Kragujevcu, koja bi zaposlila 500 radnika u proizvodnji i još 5.000 u distribuciji. "Mi ćemo osnovati nacionalnu duvansku industriju, ali ko hoće - može da napravi novu fabriku. Uslov je najmanje 100 miliona maraka ulaganja u tehnologiju. BAT ulaže 150 miliona maraka u fabriku, 70 miliona Vladi, uz uslove da niko ne može sličnu fabriku da otvori u naredne dve godine i da ne proizvode cigarete niže klase, koje proizvode naše fabrike", rekao je Đinđić u intervjuu agenciji FoNet.
Stara ideja - da li su novi ljudi?
Ideja o izgradnji fabrike cigareta u Kragujevcu nije nova. Ona se pojavila neposredno nakon rata, kada je pominjano da će se jedan pogon Fabrike automobila "Zastava" preorijentisati na proizvodnju cigareta, a sve pod upravljačkom palicom Milana Beka, čoveka koji je posredovao u problematičnoj prodaji srpskog "Telekoma". Međutim, ministar u Vladi Srbije zadužen za privatizaciju Aleksandar Vlahović izjavio je da "inicijativa o izgradnji fabrike za proizvodnju cigareta nema direktne veze sa 'Zastavom', već je u pitanju ideja da se u Kragujevac dovede jedna velika direktna investicija koja bi omogućila kreiranje kvalitetnih radnih mesta i posredno angažovanje drugih industrija". On je rekao i da se ne može realizovati ni ideja o korišćenju neke od postojećih "Zastavinih" hala, jer proizvodnja duvana zahteva i posebne namenske objekte.
No, to nije smetalo direktoru marketinga "Zastave" Ljubiši Jankoviću da ponudi dobre usluge novim Vladinim poslovnim partnerima, izražavajući spremnost da ustupi prostor za buduću fabriku cigareta. I gradonačelnik Kragujevca Vlatko Rajković se osetio prozvanim, obaveštavajući javnost da u tom gradu u poslednjih nekoliko meseci vlada veliko interesovanje stranih kompanija za građevinsko zemljište, ali da one zahtevaju diskreciju, pa zbog toga ne želi da nas upozna koje su to firme.
Ponuda Vlade da se fabrika cigareta gradi u Kragujevcu bila je iznenađujuća i za multinacionalne kompanije. Ministar Vlahović je izjavio da su odmah nakon formiranja Vlade organizovani susreti sa predstavnicima nekoliko multinacionalnih kompanija iz duvanske industrije i svi su bili zainteresovani da učestvuju u privatizaciji fabrika cigareta u Nišu i Vranju."Mi smo ipak polazili od činjenice da je ova industrija veoma osetljivo područje i da je u ranijem periodu preko 35 posto cigareta na domaćem tržištu poticalo od šverca, pa smo tome hteli da stanemo na put", rekao je Vlahović za kragujevački nedeljnik "Nezavisna svetlost". On je dodao da je Vlada konstatovala da ni DIN ni DIV nisu u ovom trenutku spremni za privatizaciju, zato što su njihove performanse na niskom nivou, pošto pokrivaju tek polovinu od ukupnog tržišnog potencijala Sribije od oko 20 milijardi cigareta godišnje.
Vlada je početkom aprila organizovala tender na kojem je od osam najvećih svetskih proizvođača u duvanskoj industriji zatraženo da dostave svoje ponude i tom prilikom jedino je BAT dostavio sasvim kompletnu preliminarnu ponudu. Nakon toga Vlada odlučuje da uđe u direktne pregovore sa BAT-om u cilju finalizacije ugovora. U tu svrhu formira i komisiju, sa potpredsednikom Vlade Žarkom Koraćem na čelu, a u kojoj su, pored Vlahovića i Aleksandar Pravdić, Goran Pitić i Božidar Đelić.
Na najavu dolaska BAT-a na jugoslovensko tržište reagovali su i Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata niške duvanske privrede, kao i direktor DIN-a Slavoljub Dragićević. ASNS je saopštio "da bi svaki nedovoljno promišljen potez mogao da ugrozi duvansku privredu Srbije" i predložio da se postojeće fabrike duvana dokapitalizuju, kako ne bi, zbog nejednakih finansijskih i tehničkih mogućnosti, "pale na niske grane", što bi izazvalo socijalna nezadovoljstva oko 40.000 zaposlenih. Direktor DIN-a Slavoljub Dragićević je saopštio da ta fabrika nije učestvovala u pregovorima oko gradnje nove fabrike duvana u Srbiji. On je takođe ponudio dokapitalizaciju DIN-a, dajući mogućnost Vladi da odredi strateškog partnera sa kojim bi fabrika pregovarala.
Ko je strateški partner Vlade Srbije?
Ono što su javnosti ostali dužni svi učesnici priče jeste bliže upoznavanje sa stranim partnerom, za koga srpska vlada tvrdi da je spreman da uloži značajan novac u našu duvansku industriju. BAT je nastao 1902. godine nakon trgovinskog rata tadašnje dve najveće duvanske kompanije: britanske Imperial Tobacco Company i američke The American Tobacco Company. British American Tobacco trenutno drži 15 odsto svetskog tržišta duvana, posluje u 180 zemalja sveta, a proizvodne pogone ima u 66 država. Najpoznatije međunarodne marke cigareta koje ova transnacionalna kompanija proizvodi su Lucky Strike, Dunhill, Kent, Rothmans, Peter Stuyvesant, Pall Mall, Viceroy, HB. BAT je u prvom kvartalu 2001. godine ostvario profit od 662 miliona američkih dolara pre oporezovanja, a prošle godine 2 milijarde 176 miliona dolara, što je za 15 milijardi dinara više od godišnjeg budžeta Srbije. Kompanija proda 800 milijardi cigareta godišnje.
Međutim, veličanstvena slika o poslovnim uspesima ove firme ima i drugu stranu. Već decenijama najveće duvanske kompanije prate optužbe da su upletene u kriminalne radnje, pre svega šverc duvanskih proizvoda i pranje novca narkotrafikanata. "British American Tobacco, druga po veličini multinacionalna duvanska kompanija, decenijama je ohrabrivala utajivanje poreza i šverc cigareta u globalnim nastojanjima da obezbedi veće tržišno učešće i pridobijanje generacija novih pušača", kaže se u izveštaju Centra za integritet javnosti (Center for Public Integrity), vašingtonske nevladine organizacije. CPI je pokrenuo projekat Međunarodni konzorcijum novinara istraživača (International Consortium of Investigative Journalists), tokom kojeg je analizirano preko 11,000 stranica internih dokumenata BAT-a i njegovih ogranaka, nastalih pretežno u periodu od 1990. do 1995. godine. U izveštaju se tvrdi da se u dokumentima često koriste termini "tržište proizvodima na koje nije plaćen porez", "generalna trgovina", "paralelno tržište", "drugi kanal", "pogranična trgovina". Ovi eufemizmi su korišteni za opisivanje trgovine švercovanim cigaretama.
U istom izveštaju se tvrdi i da su tri menadžera BAT-a osuđena ili su priznala optužbe za šverc cigareta. Dvojica su priznala da su učestvovali u šemi vraćanja cigareta označenih sa "Duty Not Paid" i "Not for Sale in Canada", nazad u Kanadu iz Luizijane, gde su bile slate ofšor ribarskim brodovima. Jedan je napustio kompaniju pre nego što je priznao krivicu, a drugi je penzionisan šest meseci nakon priznavanja krivice, u decembru 1997. godine.
Naredne godine direktor BAT-a za Hong Kong osuđen je za primanje mita od strane duvanske mafije. Sudija u ovom slučaju rekao je u presudi menadžeru Džeri Luiju (Jerry Lui) "da je menadžment BAT-a u Hong Kongu bio svestan da će neoporezovane cigarete... trenutno biti prokrijumčarene u Kinu i ostale zemlje. Nema drugog objašnjenja za ovako veliku količinu neoporezovanih cigareta, vrednih milijarde i milijarde honkonških dolara (stotine miliona američkih, prim. aut)". Sudija je ocenio, prema izveštajima honkonške štampe, da je BAT-ovo "neodgovorno ponašanje rezultovalo u pomoći međunarodnom kriminalu", kaže se u izveštaju CPI.
BAT optužuju da je istu poslovnu strategiju primenio i na južnoameričkom tržištu. Guverneri 21 države i gradonačelnik Bogote, glavnog grada Kolumbije, pokrenuli su 20. septembra 2000. godine postupak protiv BAT-a i Philip Morris-a (proizvođača Marlbora i najveće duvanske kompanije na svetu) pred Okružnim sudom Istočnog Njujorka. Guverneri optužuju BAT i PM za švercovanje cigareta, reketiranje i pranje novca.
Afera sa švercom cigareta morala se završiti u Britaniji. Izabrani komitet za zdravstvo Donjeg doma Parlamenta dao je izjavu 16. februara 2000. o upletenosti BAT-a u šverc cigaretama. U izjavi se tvrdi da je podrška nezakonitim aktivnostima svojstvena menadžerskom vrhu kompanije, da je BAT obezbedio podršku narkotrafikantima i ostalom organizovanom kriminalu, da je ometao istrage o umešanosti firme u izbegavanje plaćanja poreza i šverc, da ugovara cene i vodi dijalog o švercerskim aktivnostima sa konkurentskim kompanijama, kao i da protiv firme treba da se povede krivična istraga u Velikoj Britaniji. Kompanija je omogućavala mafijaškim organizacijama širom sveta da pere novac, a kao najgori slučaj navodi se ubistvo menadžera honkonške firme Giant Islands Ltd, distributera BAT-ovih proizvoda. Menadžer je trebalo da svedoči o bliskim vezama kompanije sa Trijadama.
Radi se o Tomi Čuiju (Tommy Chui), koji je nađen mrtav 1. aprila 1995. godine u singapurskoj luci. Ian Mekvolters (Ian McWalters) iz honkonškog javnog tužilaštva detaljno je opisao slučaj, u svom izlaganju na 9. međunarodnoj konferenciji o borbi protiv korupcije, održanoj u Durbanu u Južnoj Africi. Čui je nestao 29. marta, a na njegovom telu su nađeni tragovi ritualnog mučenja, vezivanja i davljenja u vodi. Čui je još uvek bio živ u trenutku kada je spušten u vodu.
Problemi za BAT u Britaniji nisu završeni nakon izveštaja parlamentarnog komiteta. Ministarstvo trgovine pokrenulo je istragu protiv kompanije 31. oktobra prošle godine. "Pažljivo sam razmotrio jednoglasnu preporuku Komiteta da Ministarstvo treba da ispita optužbe o umešanosti BAT-a u šverc. Odredio sam istražitelje koji će to razmotriti i dati izveštaj što pre. Tada ću odlučiti o narednim koracima koje treba preduzeti", rekao je ministar Stiven Bajers tom prilikom. U istrazi će biti ispitani i generalni direktor Ulrih Herter, finansijski direktor Kit Dant, predsednik Martin Brojton (inače nepušač, koji tvrdi da nije zapalio ni jednu cigaretu u životu), kao i bivši torijevski ministar zdravstva Kenet Klark.
Upozorenje iz Švajcarske
Nakon svega ovoga postavlja se pitanje šta je to što je British American Tobacco, kompaniju koja potroši 200 miliona dolara godišnje samo za sudske sporove širom sveta, učinilo strateškim partnerom Vlade Republike Srbije. Na ovo pitanje još uvek nismo dobili odgovor. Neka slučaj Petera Hesa, predsednika Predstavničkog doma švajcarskog parlamenta posluži kao upozorenje našim političarima. Hes je podneo ostavku na svoju funkciju 8. maja ove godine, pošto je otkriveno da je bio član 48 upravnih odbora raznih ofšor firmi diljem sveta. Afera je pokrenuta početkom februara, kada su švajcarski mediji objavili informaciju da je predsednik parlamenta član upravnog odbora BAT-a. Da ne bude posle: "Nismo znali".
Boris Milićević
fotografije: Andrija Ilić
|
