Utorak, 26. decembar 2000.

SRBIJA 2001.

Daltonizam na političkoj sceni

Kako će se, nakon definitivne promene vlasti i razlaza pobedničke koalicije, do kog će pre ili kasnije morati da dođe, rasporediti stranke na srpskoj političkoj sceni?

Srbija je prva zemlja u Evropi - po broju registrovanih političkih partija. Iako je razuđenost političke scene karakteristika svih "mladih demokratija" istočne Evrope, 190 stranaka, koliko ih formalno postoji u Srbiji, jesu apsolutni rekord. Srbija je atipična i zbog činjenice da tranzicija iz socijalističko-administrativnog u tržišni sistem nije bila praćena promenom vladajuće nomenklature. Višestranačje uspostavljeno 1990. godine je imalo formalan karakter: autokratski režim Slobodana Miloševića sprečavao je razvoj istinskog demokratskog ambijenta, osnivane su brojne stranke različitih naziva, koje nisu imale mogućnost normalnog rada i predstavljanja programa alternativih vladajućoj Socijalističkoj partiji Srbije.

Šarenilo u DOS-u (foto: FreeSerbia)

Posledica takvih uslova za političko delovanje je potpuno zanemarivanje ideološke profilisanosti stranaka. Tokom 2000. godine, posle mnogo neuspešnih pokušaja, konačno je stvorena dovoljno široka koalicija demokratskih stranaka, kojoj je jedini cilj promena režima i stvaranje preduslova za izlazak iz desetogodišnje krize. Demokratska opozicija Srbije predstavlja izuzetno heterogenu koaliciju po programskim profilima stranaka članica, ali i dovoljno homogenu u smislu složnog nastupa i odlučnosti u ostvarivanju zajedničkog cilja. Uspeh DOS-a na septembarskim saveznim izborima, trijumfalno je potvrđen 23. decembra, a cilj oko kog se 18 stranaka okupilo na taj način je u potpunosti ostvaren. Politički analitičari već sada su zaintrigirani načinom na koji će se raslojavati opcije unutar DOS-a i gde će se na političkom spektru smestiti dojučerašnje "velike" partije - Socijalistička partija Srbije, Srpska radikalna stranka i Srpski pokret obnove.

Svi smo mi pomalo socijalisti

Najzanimljivije će biti pozicioniranje na levoj strani političke scene. Socijalna pravda, zaštita prava manjinskih grupa spadaju u omiljene predizborne floskule političara celog sveta, a vladavina SPS-a u Srbiji je školski primer "lažnog socijalizma". Kada je nakon propasti komunizma došlo vreme za "presvlačenje odela", najprikladnije je bilo nadenuti pridev "socijalistički": ideološki blisko komunizmu, uz to popularno jer u najprosperitetnijim zemljama vladaju socijalističke i socijaldemokratske stranke. Do sličnih promena imena dolazilo je i u drugim zemljama istočnog bloka, ali uz ključnu razliku: te partije su u naletu demokratizacije izgubile vlast, pa su tokom vremena provedenog u opoziciji izvršile unutrašnje reforme, i na koncu, oslobođene tereta prošlosti, u većini zemalja ponovo došle na vlast. Nasuprot tom modelu, SPS usvaja "srpsku verziju nacional-socijalizma" u kojoj su standard i dostojanstven život podređeni pitanju "nacionalnih interesa".

Prva stranka koja je jasno stavila do znanja da SPS nema dodirnih tačaka sa modernim socijalizmom je Građanski savez Srbije. Delovanje ove stranke početkom devedesetih karakteriše izraženi pacifizam i antinacionalizam. Nakon što levičarski deo GSS-a osniva Socijaldemokratsku uniju, stranka se pomera ka centru i ideološki se približava Demokratskoj stranci koja od osnivanja pokriva liberalni, desni centar. To posebno dolazi do izražaja u koaliciji "Zajedno" gde te dve stranke stoje nasuprot SPO-a, i kasnije pri stvaranju Saveza za promene.

Milan Milošević, komentator nedeljnika "Vreme", skreće pažnju na činjenicu da izjave Zorana Đinđića, lidera DS-a, upućuju na približavanje te stranke levom centru. "Mandataru srpske vlade će prioritet biti socijalni program, a posebno su indikativni stavovi Đinđića u vezi sa odbijanjem stavova Međunarodnog monetarnog fonda i sprečavanjem tzv. šok terapije", kaže naš sagovornik.

Doprinos stvaranju evropske varijante levice, međutim, bila je inicijativa za stvaranje grupacije stranaka socijalističke i regionalističke provenijencije i stranaka nacionalnih manjina: Socijaldemokratska unija, Liga socijaldemokrata Vojvodine, Reformisti Vojvodine, Savez vojvođanskih Mađara, Koalicija Sandžak i Koalicija Šumadija. Ta koalicija, nazvana Savezom demokratskih partija (sa indikativnom skraćenicom SDP) trenutno je "utopljena" u DOS. Ostaje da se vidi da li će i koje će stranke SDP-a naći motiva da se, nakon razlaza DOS-a, integrišu u jedinstvenu stranku socijaldemokratske orijentacije.

Na mesto "istinske leve opcije" pledira još jedna članica DOS-a - Socijaldemokratija, kao i stranke čiji su osnivači bivši istaknuti članovi SPS-a, Demokratska socijalistička partija i Srpska socijaldemokratska partija. "Osnovno pitanje je da li su to partije socijalističkog profila. One su ideološki bliske po nekim globalnim temama, pitanje je da li imaju sindikalnu infrastrukturu da bi uopšte mogle da deluju među tradicionalnim levičarskim slojevima", pojašnjava Milošević i dodaje: "SPS je kontrolisao državni sindikat, ali se sada situacija drastično promenila, dok je od ostalih 'levičarskih' stranka jedino SDU ideološki blizak sindikatu Nezavisnost".

Prema istraživanju javnog mnjenja koje je sproveo Centar za političku analizu (CPA), većina građana SPS i JUL svrstava u "blok ekstremne levice", dok samo 14 odsto građana želi da takva opcija uopšte postoji. Kao "levi centar" građani prepoznaju SD i SDU, a DS i GSS smatraju "centrom". U ovom delu političkog spektra će mesto potražiti još jedna koalicija iz DOS-a - koalicija DAN koju čine Demokratska alternativa, Demokratski centar i Nova demokratija.

Čekajući Branta

Desnim centrom preko noći je suvereno zagospodarila Demokratska stranka Srbije, uglavnom zahvaljujući popularnosti svog predsednika Vojislava Koštunice. Prema nekim anketama, podrška DSS-u se penje i do 40 odsto, što je čini trenutno ubedljivo najpopularnijom strankom u Srbiji. Nakon Koštuničine posete Hilandaru i izjava o nacionalnim pitanjima, moglo bi se zaključiti da je Srbija dobila svoju demohrišćansku, "narodnjačku" opciju. Preko 45 odsto ispitanika u anketi CPA podržava stvaranje bloka "desnog centra" u kojem bi, pored DSS-a, bile Demohrišćanska stranka Srbije i Nova Srbija. Međutim, teško je očekivati da će DSS biti voljna da iznenadnu popularnost podeli, pogotovo ako se uzme u obzir loš odnos između Koštunice i Vladana Batića, predsednika DHSS-a, stranke koja je nastala odvajanjem dela članstva DSS-a.

Ubuduće bez političkog bluda? (foto: FreeSerbia)

Monopol na ekstremnu desnicu odavno je svojim stavovima obezbedila Srpska radikalna stranka, koja, na upravo održanim izborima, nije dobila podršku veću od one koju slične stranke imaju u razvijenim demokratijama. Prema istraživanju CPA, tek oko 12 odsto građana podržava postojanje "bloka ekstremne desnice". Ta podrška potvrđena je i na republičkim izborima - SRS i Stranka srpskog jedinstva dobile su zajedno tek nešto više od tog procenta.

Najveća nepoznanica današnje srpske desnice svakako je Srpski pokret obnove, osnovan još 1990. godine, više kao radikalan pokret protiv Slobodana Miloševića, nego kao klasična stranka sa ideološkim profilom. Međutim, nacionalna retorika i monarhizam brzo su SPO dovele u područje konzervativne, "restauratorske" opcije. Pogrešnim procenama vrha stranke, SPO je potpuno marginalizovan. Pitanje je da li SPO može zadržati ekskluzivno pravo zastupanja monarhističke ideje.

"Oko 17 odsto građana se deklarišu kao tvrdi monarhisti. Međutim, ostale demokratske stranke su uspele da ostvare odlične kontakte sa porodicom Karađorđević, nova vlast će kraljevskoj porodici vratiti imovinu. SPO je u dubokoj krizi, i teško da će iz nje izaći pričom o kraljevini", komentariše Milan Milošević.

Sve iznesene prognoze moraju se uzeti krajnje oprezno. Za formiranje političkog sistema koji bi ličio na one u Velikoj Britaniji, Francuskoj ili Nemačkoj potrebno je mnogo godina. Mora postojati tradicija demokratskih institucija, kontinuitet delovanja sindikata i mreža nevladinih organizacija.

"Pojedini analitičari čine lošu uslugu insistirajući na razlikama u DOS-u, jer su sada na dnevnom redu mnogo važnije stvari, pre svega ulazak u duboke društvene reforme. Konkretna dramatika će profilisati postojeće stranke, ali tek za neke naredne izbore", zaključuje Milan Milošević i upozorava: "Možda neki misle da smo konačno dobili Branta, ali smatram da smo bliži Adenaueru. Nemačka je tek dvadeset godina nakon rata došla na nivo da može stvarati državu socijalnog blagostanja. Dakle, ne mislim samo na teme tipa oprost grehova, već na činjenicu da Srbiju očekuje dugogodišnji period rekonstrukcije ekonomije".

Dušan Kosanović

DOS i pozicija i opozicija ...prava demokratija će zavladati kada se DOS bude mogao pocepati bez opasnosti od Slobinih i Šešeljevih nacionalista i kada u parlamentu ne bude partije sa 176 od 250 mandata... Period vladavine desnice Najprirodniji razlaz DOS-a koji će ipak opstati mnogo duže nego što mnogi najavljuju, iz prostog razloga što sve male stranke, samostalno nemaju nikakve šanse da pređu cenzus dok dvije najveće stranke DS i DSS ipak nisu sigurne koja bi od njih prevladala na nekim budućim izborima... DOS - šta posle? Evidentno je da se sam DOS može pocepati u nekoliko pravaca... No, svi bi mi voleli da adekvatne životne uslove donese DOS, da nam DOS omogući bolji i lepši život i sigurnu budućnost, da nam DOS popravi životni standard... ND - partija za svaki sistem i svako vreme Ne mogu a da ne primetim da od prvog dana uvođenja višestranačja u Srbiji figurira jedna najblaže rečeno veoma zagonetna stranka...